<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>МКхост Блог</title>
	<atom:link href="http://mkhost.com.mk/blog/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mkhost.com.mk/blog</link>
	<description>Блог за информирање на посетителите</description>
	<lastBuildDate>Thu, 29 Jul 2010 06:00:12 +0000</lastBuildDate>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
	<generator>http://wordpress.org/?v=3.0</generator>
		<item>
		<title>Опасни E-mail пораки</title>
		<link>http://mkhost.com.mk/blog/opasni-e-mail-poraki/</link>
		<comments>http://mkhost.com.mk/blog/opasni-e-mail-poraki/#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 29 Jul 2010 06:00:12 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Иван Петрушевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[email]]></category>
		<category><![CDATA[phishing]]></category>
		<category><![CDATA[spam]]></category>
		<category><![CDATA[жаргони]]></category>
		<category><![CDATA[терминологија]]></category>
		<category><![CDATA[технологија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mkhost.com.mk/blog/?p=212</guid>
		<description><![CDATA[Денес ќе продолжиме со серијалот на постови кои МКХост и Претприемач ги подготвуваат со цел еден претприемач да го зголеми своето знаење и да не биде затечен во користење на различна техничка терминологија за оваа намена во деловниот свет. E-mail пораките претставуваат едно од главните средства за комуникација во денешно време. Секој ден примаме и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fopasni-e-mail-poraki%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fopasni-e-mail-poraki%2F&amp;source=mkhost&amp;style=normal&amp;service=TinyURL.com" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<div class="wp-caption alignleft" style="width: 410px"><img style="display: inline; margin-left: 0px; margin-right: 0px;" title="Серијал на претприемач и МКХост" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/pretpriemac-mkhost.jpg" alt="Серијал на претприемач и МКХост" width="400" height="300" align="left" /><p class="wp-caption-text">Серијал на претприемач и МКХост</p></div>
<p>Денес ќе продолжиме со серијалот на постови кои <a href="http://www.mkhost.com.mk">МКХост </a>и <a href="http://www.pretpriemac.com">Претприемач</a> ги подготвуваат со цел еден претприемач да го зголеми своето знаење и да не биде затечен во користење на различна техничка терминологија за оваа намена во деловниот свет.</p>
<p>E-mail пораките претставуваат едно од главните средства за комуникација во денешно време. Секој ден примаме и праќаме различни е-mail пораки. Некои се очекувани, некои потребни, некои информативни, додека некои се несакани, непотребни, вознемирувачки и опасни. Целта на овој пост е да навлеземе малку во оние опасните преку споделување на некое техничко и практично наше знаење.</p>
<h2>Практичен пример</h2>
<p>Пред некој ден добив на e-mail порака од Amazon. Од Amazon добивам често пораки во кои ме известуваат за промоции и нови книги поврзани со моето претходно однесување при купување на нивната веб страна. Повеќе за Amazon како еден бизнис модел можете да прочитате во <a href="http://www.pretpriemac.com/2010/03/15/sto-moze-da-naucime-od-amazon-za-biznis">Што можеме да научиме од Amazon за бизнис</a>. И оваа порака не изгледаше нешто поразлична од оние постојаните, но се однесуваше на потврдена нарачка на книги.</p>
<p>Но, пред едно месец дена една од e-mail пораките од Amazon беше како да се осигурам дека она што го добивам е навистина од Amazon. Не бев мрзлив и едноставно ги прочитав сите препораки и потребни проверки што ги наведува Amazon при добивање на сомнителен e-mail насловен како нивен e-mail. Па така имав некое основно знаење што да проверам пред да кликнам на линковите во пораката.</p>
<p>На сликите подолу се дадени две пораки. Една вистинска (првата) и една лажна порака (втората).</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 636px"><img style="display: block;" title="Вистинска E-mail порака од Amazon" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/Vistinski.png" alt="Вистинска E-mail порака од Amazon" width="626" height="528" /><p class="wp-caption-text">Вистинска E-mail порака од Amazon</p></div>
<p style="text-align: center;">
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 629px"><img style="display: block;" title="Лажна E-mail порака од Amazon" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/Lazen.png" alt="Лажна E-mail порака од Amazon" width="619" height="527" /><p class="wp-caption-text">Лажна E-mail порака од Amazon</p></div>
<p style="text-align: center;">
<p>Може да се забележи дека разликата е што во вистинската порака е содржана адресата додека во лажната ја нема адресата. Но, тоа се детали кои често може и да не ги забележиме. Така да во првичното добивање на пораката воопшто не ни забележав разлика дека недостасува адреса. Но, она што го забележав беше дека нарачката гласеше на друго име.</p>
<p>Затоа веднаш отворив и други e-mail пораки од Amazon за потврда на нарачка и детално ги разгледав хиперлинковите за тоа на кој линк водат. Сите од вистинските e-mail пораки водеа до URL кое го содржеше основниот домен на компанијата (<a href="http://www.amazon.com">amazon.com</a>).</p>
<p>Во лажната e-mail порака хиперлинковите беа сосема поинакви. Водеа до URL до некој .ru домен со додатоци на некои бројки. Затоа, воопшто не кликнав на тие хиперлинкови и веднаш реагирав со тоа што го известив Amazon за она што се случило.</p>
<h2>Како функционира измамата?</h2>
<p>Најглавно во целата измама е тоа што напаѓачите ги лоцираат и собираат вашите информации (име, презиме, адреса, кредитна картичка, paypal account и други слични податоци кои на вас ви се многу битни и несмее друг да ги поседува). Денес знаеме дека информацијата го врти светот, па така овие информации во рацете на напаѓачите може многу скапо да ве чинат. Ако го кликнете линкот од лажната емаил адреса и ги внесете вашите податоци, пример кредитна картичка, напаѓачот ќе може да ја искористи и вашите средства на неа едноставно да исчезнат.</p>
<ul>
<li><strong>Собирање на цела база на емаил адреси</strong>. Прво напаѓачите собираат што е можно повеќе емаил адреси. Овие емаил адреси ги собираат со помош на web spiders (пребаруваат по веб страните и кога ќе налетаат на @ знакчето ја собираат емаил адресата и ја ставаат во одредена база). Има различни софтвери за тоа на кои може дури и да им се стави филтер како да ги собираат. Процесот е спор но вреден за понатаму. Затоа одредени веб страни кај своите контакт информации не го ставаат @ знакчето, туку го пишуваат емаилот со [at] или пак ставаат празни места и слично за да избегнат собирање на нивната емаил адреса. Постојат и многу други начини како напаѓачите ги собираат емаил адресите, меѓу кои и купување на цели мејлинг листи со илјадници емаил адреси кои веќе некој друг ги нашол и ги продава, или пак напаѓаат на одредени веб страни со големи бази на податоци и ги собираат емаил адресите. Значи вашата емаил адреса може да ја пронајдат ако ја оставите било каде на Интернет, дури и на вашиот пријател да пратите емаил, ако нему му го хакираат емаил акаунтот, хакерите ќе проверат со кој тој комуницирал и тие емаил адреси ќе ги стават во базата. Значи не постои 100% метод да ја заштите вашата емаил адреса од ваквиот тип на напаѓачи, но затоа е овој пост да ве поучиме и целата ситуација да ви биде појасна, како би ги приметувале лажните емаил пораки.</li>
<li><strong>Креирање на т.н. scam page email</strong>. Под овој термин подразбираме креирање на идентичен емаил кој ќе изгледа исто или слично на оригиналниот емаил што компанијата/веб страната би ви го испратила. Ќе го земеме конкретниот пример со email scam page-от на Amazon. Како што може да забележите емаилот е дури ист и ретко се распознаваат разликите. Напаѓачите веќе знаат како изгледа оригиналниот емаил и врз основа на тоа креираат ист таков за да кога ќе го добиете, биде целосно убедлив дека навистина Amazon бара нешто од вас. Емаилот го содржи логото, истите начини на поздрав, започнување и завршување на емаилот, исти бои, препознатливи знаци и слично. Овие емаил пораки се испраќаат во html формат па лесно може да се копираат и креираат слични на нив. Дури постојат и професионални измамници кои ги креираат и програмираат овие емаил пораки а потоа ги продаваат на спамерите кои ги испраќаат.</li>
<li><strong>Испраќање на емаил пораката до сите емаил адреси од базата што ја креирал напаѓачот</strong>. Ова е најбитниот чекор за спамерите, односно напаѓачите. За нив најбитно е да го испратат лажниот емаил до што е можно повеќе емаил адреси. Во денешно време постојат многу организации кои се против спамерите и во повеќе држави има закони за спам со што доколку ве приметат дека спамирате може да добиете и казна затвор. Овој вид на криминал е доста казнуван во некои држави. И во Македонија постои закон против праќање на непожелни електронски емаил пораки познати како спам. Напаѓачите не често се користат со свои сервери, провајдери, веб хостинг или сопствен интернет за да ги испратат илјадниците пораки, напротив тие наоѓаат и хакираат други машини преку кои потоа ги испраќаат пораките за да не бидат фатени, а исто така за да бидат сигурни дека емаил пораката ќе биде успешно пратена затоа што системот не е во black листа кај организациите за спам. Дури потоа доколку некој се пожали, ип адресата од серверот каде се испраќани овие емаил пораки се додава во black list. Со помош на овие организации денес добиваме помалку вакви несакани емаил пораки. Важна работа кај напаѓачите е да испратат што е можно повеќе емаил пораки за брзо време, затоа што може да им го суспендираат серверот од каде што ги праќаат пораките или пак да го суспендираат серверот каде ги насочуваат оние кои кликнале на линкот за имама од емаилот. Затоа тие често се користат со повеќе сервери за праќање на емаил пораки, како и користат повеќе линкови кон други сервери каде што ќе бидете пренасочени. Ако добиете ваква емаил порака добро е веднаш да ја пријавите за да може надлежните провајдери да го откријат напаѓачот и да ги суспендираат сервисите од каде праќаат.</li>
<li><strong>Phishing</strong>. Овој чекор е најинтересен и возбудлив за напаѓачите. Познат е како phishing &#8211; напаѓачот очекува да се фатат што е можно повеќе „риби“ на неговата мрежа. „Рибите“ се луѓето кои ќе се измамат, оние кои ќе кликнат на лажните линкови во лажниот емаил и ќе ги остават своите информации на линкот кој не е верифициран од страна на компанијата од каде навистина треба да е испратен емаилот. Ќе го земеме конкретниот пример со Amazon scam емаилот. Доколку кликнете на вториот лажен емаил, ќе може да увидите дека линковите не се од самиот домен на <a href="http://www.amazon.com">amazon.com</a> , туку некои други со .ru наставка и кои имаат слично име на Amazon, пример: amaz0n , am-azon, со што лесно ќе ве натераат да помислите дека се е во ред и ќе продолжите понатаму. Интересно е што кога ќе отидете на лажните веб страни, тие ќе изгледаат исто така идентични со оригиналите и лесно ќе се излажете и ќе ги оставите податоците. Дури нема ни да приметите дека сте ги оставиле податоците на лажен веб сајт. Кога ќе се логирате, лажниот веб сајт ќе ве препрати до оригиналниот веб сајт каде што автоматски ќе ве логира или ќе треба пак да се логирате. Ќе помислите дека ви снемало интернет конекција или нешто се ресетирало и ви бара повторно логирање. Тогаш ќе се логирате и на оригиналниот сајт незабележително дека информациите за логирање сте ги оставиле и на друг сајт претходно. Но сето тоа ќе ви изгледа нормално и незабележително. Затоа секогаш проверувајте ги линковите во емаил пораките затоа што еден клик и потоа ќе се каете за него.</li>
<li><strong>Вашите информации ги има некој друг</strong>. Ова е веќе неповратен чекор доколку напаѓачот добро ве измамил и сте ги оставиле информациите. Тој сега е моќен и поседува дел од вашите информации кои може да ги продаде и да заработи пари или едноставно да ги злоупотреби. Ако имате оставено кредитна карктичка може многу лесно да ја злоупотреби на интернет за негови цели. Доколку веќе ви се случила ваков тип на измама треба веднаш да реагирате. Контактирајте со провајдерот односно веб страната или компанијата со која соработувате, известете ги дека сте биле измамени и побарајте промена на лозинка, емаил адреса и слично. Ако сте ја оставиле и кредитната картичка, веднаш јавете се во вашата банка и кажете им дека можеби и некој друг ги има информациите од неа, па банката ќе ја стопира сметката и ќе ви го смени бројот од картичката. Колку побрзо реагирате во вакви случаи, толку е подобро за да ги заштитите вашите приватни информации.</li>
</ul>
<h2>Цели на напаѓачот</h2>
<p>Напаѓачите целат кон конкретни емаил адреси кои можеби се во некаква врска со веб сајтот со кои планираат да измамат. Во нашиот конкретен пример со Amazon, тие целат кон емаил адреси кои се регистрирани на Amazon и ги користат нивните услуги. Не постои 100% сигурен начин дека сите емаил адреси кон кои испраќаат напаѓачите ќе бидат корисници на Amazon. Напротив, тие испраќаат на што е можно поголем број на емаил адреси и со тоа се зголемува процентот дека некои од нив ги користат услугите на Amazon. Останатите што ќе ја добијат пораката која мами, едноставно ќе ја избришат затоа што знаат дека никогаш не ги користеле услугите на Amazon. Но оние кои навистина ги користат услугите, ќе се размислат и ако не се доволно информирани ќе се фатат на јадицата на измамниците. Затоа напаѓачите користат одредени техники за филтрирање и наоѓање на конкретни емаил адреси, но како што веќе нагласив тоа е многу тешко да се филтрира. Најсигурен начин е доколку навлезат во базата на податоци на веб сајтот и ги извлечат емаил адресите на самите корисници.</p>
<p>Целта се само емаил адресите и тоа илјадници па некогаш и милиони. Колку поголем процент од нив ја користат услугата на целниот веб сајт за кои ќе мамат, толку ќе имаат поголема ефикасност во измамата. Затоа ако добиете чуден емаил за услуга од некоја веб страна за која незнаете, едноставно пријавете го како Spam или избришете го. На тој начин ќе помогнете другите да не бидат измамени. Ако одреден емаил провајдер примети дека добива емаил пораки за кои повеќе корисници го маркирале како спам порака, тогаш и провајдерот ќе го маркира како спам и нема да го доставува во главниот фолдер на неговите корисници, туку ќе го препраќа директно во спам.</p>
<h2>Вообичаени измами</h2>
<ul>
<li>Измама која досега ја објаснувавме преку емаил кој што ќе ве убеди дека тоа е емаил на компанијата со која соработувате и дека бараат нешто од вас, да се логирате, да промените информации и слично.</li>
<li>Измама со емаил порака каде ви нудат милион долари или голема сума на пари, или едноставно дека сте добитници на лото и слично. За секого на прв поглед ова ќе звучи примамливо и ќе ви се покачи адреналинот, но колку тоа е вистинито? Од кога постои лото кое функционира врз основа на извлекување на емаил адреси? Дали сте играле за тоа, како е можно да ве одберат ако не сте играле? Ова е само неколку логични прашања што треба да си ги поставите пред да продолжите понатаму.</li>
<li>Измама во која ви бараат сметка за да префрлат одредна сума на пари. Исто како претходниот пример, ова е лажно и не треба да верувате.</li>
</ul>
<h2>Како да се заштитите</h2>
<ul>
<li>Внимавајте кога добивате e-mail пораки од непознати. Не кликнувајте на линковите во нив дури и да ви нудат 1.000.000 долари.</li>
<li>Секаде каде што имате оставено информација за кредитни картички или пак други лични информации, побарајте упатство за разлика помеѓу нивни и лажни е-mail пораки. Поголемите компании (како во овој случај Amazon) даваат детални информации како да ја забележите разликата.</li>
<li>Доколку сервисот кој мислите дека е пробиен нуди опција да ги известите за да превземат истражни мерки секогаш пријавете го сомнителниот e-mail. Така ќе помогнете на истражните органи во борба против еден ваков криминал.</li>
<li>Не верувајте на непознати лица/емаил адреси со кои досега не сте имале контакт преку емаил или било каков друг контакт.</li>
<li>Штитете си ја вашата приватност. Не кликнувајте на линковите во емаилот доколку не сте 100% сигурни дека тоа е правилниот емаил испратен од вашата компанија-соработник. Може да поминете со глувчето низ линкот и да проверите за каков линк се работи, немора веднаш да кликнувате.</li>
<li>Ако треба да се логирате на веб сајтот, наместо да кликате на линковите во емаил пораката, напишете ја веб страната во вашиот пребарувач со тастатура, не кликајте на линковите со маусот.</li>
<li>Проверете дали веб страната каде се логирате има напред https:// и дали е валиден SSL сертификатот. Тој служи за енкрипција на податоците при логирање. Измамникот многу ретко да користи https протокол на неговиот сајт за измама.</li>
<li>Користете антивирусни и анти спам софтвери кои ќе ја зголемат вашата безбедност на податоците и ќе ве известат за можност за измама.</li>
<li>Проверете дали емаил пораката е испратена од вистинската емаил адреса / вистинскиот емаил сервер. Измамникот лесно може да испрати емаил со кој ќе ја препокрие вистинската адреса и серверот од каде се испраќа. За да го проверите ова, најдете ја опцијата кај вашиот емаил провајдер/клиент што ви овозможува преглед на сите детали за испраќачот на пораката (View ALL HEADERS &#8211; наместо View Normal Headers).</li>
<li>Ако приметите дека веќе сте измамени, веднаш реагирајте и променете ги лозинките и пријавете ја измамата.</li>
</ul>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mkhost.com.mk/blog/opasni-e-mail-poraki/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Домен име за Ваш бизнис &#8211; Совети за избор</title>
		<link>http://mkhost.com.mk/blog/domain-name-soveti-pri-izbor/</link>
		<comments>http://mkhost.com.mk/blog/domain-name-soveti-pri-izbor/#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 19 Jul 2010 07:00:33 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Иван Петрушевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Домени]]></category>
		<category><![CDATA[веб страна]]></category>
		<category><![CDATA[домен]]></category>
		<category><![CDATA[терминологија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mkhost.org/blog/?p=205</guid>
		<description><![CDATA[Ќе продолжиме со серијалот на постови кои МКХост и Претприемач ги подготвуваат со цел еден претприемач да го зголеми своето знаење и да не биде затечен во користење на различна техничка терминологија за оваа намена во деловниот свет. Денес ќе продолжиме со домен име, елемент кој навистина претставува еден од најзначајните пред започнување со интернет [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fdomain-name-soveti-pri-izbor%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fdomain-name-soveti-pri-izbor%2F&amp;source=mkhost&amp;style=normal&amp;service=TinyURL.com" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<div class="wp-caption alignleft" style="width: 410px"><img style="display: inline; margin-left: 0px; margin-right: 0px;" title="Серијал на претприемач и МКХост" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/pretpriemac-mkhost.jpg" alt="Серијал на претприемач и МКХост" width="400" height="300" align="left" /><p class="wp-caption-text">Серијал на претприемач и МКХост</p></div>
<p>Ќе продолжиме со серијалот на постови кои <a href="http://www.mkhost.com.mk">МКХост </a>и <a href="http://www.pretpriemac.com">Претприемач</a> ги подготвуваат со цел еден претприемач да го зголеми своето знаење и да не биде затечен во користење на различна техничка терминологија за оваа намена во деловниот свет. Денес ќе продолжиме со домен име, елемент кој навистина претставува еден од најзначајните пред започнување со интернет презентација на Вашиот бизнис и можеби најконтроверзно во поглед на она што е исправно или подобро.</p>
<p>Домен името најчесто е изговарано кај нас како domain name, домен, домејн. Името на веб страната е претставено како домен име. Секоја веб страна има свој назив/име. Нашата веб страна е препознатлива со името: <a href="http://www.mkhost.com.mk">mkhost.com.mk</a>. Така да секој што сака да не најде на интернет ќе ја внесе адресата во пребарувачот и ќе се прикаже веб страната. Многумина незнаат што всушност е домен име, а што веб хостинг, па за тие кои сеуште имаат дилеми може да проверат на следниот линк: <a href="http://www.mkhost.com.mk/blog/razlika-web-hosting-i-domain">разлика помеѓу веб хостинг и домен</a>.</p>
<p>Вие како претприемач треба да го претставите вашиот бизнис и на интернет. Така да, доколку сеуште немате отворено интернет презентација сега е време за тоа. Со овој напис ќе ви помогнеме да се одлучите за домен името &#8211; како правилно да го изберете, да проверите дали е слободно и да започнете со презентацијата.</p>
<p>Регистрација на домен име е првиот чекор при стартување на вашата интернет презентација. Тоа го претставува идентитетот на вашиот бизнис на веб просторот, преку кој корисниците и веб пребарувачите ве препознаваат.</p>
<h2>Избор на наставка (tld)</h2>
<p>Доменот се состои од два дела, едниот е името, а вториот одделен со точка (.) е наставката позната како tld (top-level domain). Најдобро да дадеме пример: <a href="http://www.google.com">google.com</a> , името е: google, а tld наставката е: com.</p>
<p>Постојат повеќе наставки распределени по одредена логика, а највеќе според географската локација (веб страна наменета на одреден регион, држава&#8230;) и врз основа на тоа за каква организација се работи (пр. училиште, владина институција, непрофитна организација, компанија, &#8230; ).</p>
<h3>Генерални наставки</h3>
<ul>
<li>com &#8211; комерцијални организации, но не е стриктно</li>
<li>net &#8211; за мрежни инфраструктури, но не е стриктно</li>
<li>org &#8211; организации, но не е стриктно</li>
<li>info &#8211; информативни сајтови, исто така не е стриктно</li>
<li>biz &#8211; за бизнис сајтови</li>
<li>name &#8211; за персонална употреба на едно лице или фамилијарно</li>
<li>gov &#8211; за државни институции</li>
<li>mobi &#8211; за мобилни уреди</li>
<li>travel &#8211; за туризам, туристички агенции, хотели и сл.</li>
</ul>
<p>Како што може да забележите до краткото објаснување на наставките за кои потреби највеќе се користат, стои и дека денес тоа не е стриктно. Може да регистрирате и .org домен иако сте профитна компанија, така да не постојат рестрикции за повеќето од домените, но како што велат самите наставки, пожелно е да ја одберете соодветната наставка.</p>
<h3>Географски наставки</h3>
<p>Овие наставки се одредени според имињата на државите во Светот. Еве неколку:</p>
<ul>
<li>mk &#8211; Македонија</li>
<li>rs &#8211; Србија</li>
<li>de &#8211; Германија</li>
<li>bg &#8211; Бугарија</li>
<li>gr &#8211; Грција</li>
<li>al &#8211; Албанија</li>
<li>si &#8211; Словенија</li>
<li>uk &#8211; Велика Британија</li>
</ul>
<p>Според некое правило кое што не е стриктно, една компанија од некоја држава треба да се претстави на интернет со нејзината наставка. Така на пример ако вашата компанија е регистрирана во Македонија, наставката за вашето домен име треба да биде со .mk . Сепак ова не е стриктно. Доколку некогаш би го ширеле бизнисот во друга држава, и сакате вашето бренд име да биде познатливо и таму, како и на интернет просторот тогаш пожелно е да го регистрирате вашето име и со наставката која одговара на државата каде го ширите бизнисот или едноставно отварате филијала.</p>
<p>Македонскиот регистрар на .mk наставката овозможува и регистрација на поддомени со оваа наставка како: com.mk , net.mk , org.mk , edu.mk , gov.mk , name.mk и покрај главната .mk наставка која е карактеристична за нашиот регион.</p>
<p>Ние се имаме одлучено за <a href="http://www.mkhost.com.mk">mkhost.com.mk</a>. Доколку ги следиме правилата, гледаме дека МКхост компанијата е од Македонија поради .mk наставката, а com наставката ни укажува дека е комерцијална организација. Сепак како што претходно нагласивме, ова немора да биде точно и така да ги класифицирате имињата на домените.</p>
<h2>Должина на доменот и дозволени карактери</h2>
<p>Должината варира, кај одредени наставки е лимитирана на минимум 2 карактера, додека кај други е возможно да се регистрира домен име и со еден карактер. Кај нас во Македонија може да се регистрираат домени со една буква/бројка, како на пример: <a href="http://www.0.mk">0.mk</a> (веб сајтот постои и служи за кратење на линкови). Максималниот број на карактери за името без наставката може да биде до 63 карактера. Додека пак целосното име неможе да пречекори над 253 карактера (заедно со името, наставките, точките како сепаратор). Но во пракса одредени регистри имаат лимити кои не секогаш се исти.</p>
<p>Домените со кратки имиња од една, две, три карактера се речиси 100% веќе зафатени и регистрирани од некого, но доколку имате среќа може да најдете некој истечен домен, овозможен повторно за регистрација.</p>
<p>Во името дозволено е да се користат само латиничните букви, бројките од 0-9, како и карактерот „-“. Може да користите мали, големи букви или комбинации од мали и големи букви, во секој случај ќе го добиете истиот домен. Не е дозволено користење на празни места.</p>
<ul>
<li><strong>Помала должина на името &#8211; подобро памтење.</strong> Обидете се да најдете име кое што ќе има прикладна должина. Не претерувајте во должината. Секако дека со сегашните социјални мрежи и веб пребарувачите, должината не би била толку битна, но што кога ќе бидете во друштво и сакате да му го пренесете усно името на веб сајтот на вашиот другар? Дали е полесно да се запамти името: <a href="http://www.pretpriemac.com">pretpriemac.com</a> или stanete-uspesen-pretpriemac-besplatni-soveti.com ? Во првиот пример, името се состои само од еден збор, додека во вториот има повеќе зборови, па вие можеби ќе ги запаметите зборчињата, но дали ќе го погодите нивниот распоред?</li>
<li><strong>Дали брендот да биде основа?</strong> Сега следуваат малку контрадикторности. Ако вашата компанија е позната според одредено бренд име, тогаш не се двоумете, изберете го бренд името како име на доменот. Доколку луѓето ве бараат на интернет а не го знаат вашиот сајт, прво што ќе го напишат е вашето бренд име. Што би се случило ако барате компанија пишувајќи го нејзиниот бренд, а интернет пребарувачот ви излиста име на домен кој не го содржи името на самиот бренд, а всушност тоа е сајтот што клиентот го бара. Дали тој едноставно ќе го игнорира мислеќи дека тоа не сте вие и ќе се откаже од пребарувањето? Но, доколку сте локален бизнис, кој локално има добро препознатлив бренд, но глобално нормално никој не го препознава ќе треба да користите поинаква стратегија. На пример, кога се спремав за службен пат во Брисел, требаше да резервирам хотел. Хотелот требаше да биде блиску до институцијата каде имав состаноци. Тогаш јас тргнав со пребарување на хотели во Брисел. Не знаев кои брендови постојат (иако веројатно сите поголеми се присутни), но со помош на Google, зборот „хотели во Брисел“ и локација (улица на институцијата каде имав состаноци) избрав еден хотел кој беше на 5 минути од моите службени активности.</li>
<li><strong>Што е со клучен збор од вашата индустрија?</strong> Ќе продолжиме со уште контрадикторности. Земете ја за пример најголемата интернет продавница &#8211; <a href="http://www.Amazon.com">Amazon.com</a> . Дали во името гледате дека се содржи зборчето продавница? -Не, но името е интересно и веќе познато помеѓу луѓето и секој кој што ја посетил знае дека е интернет продавница. Ќе дадеме и пример со хотел, вие сте претриемач на одреден хотел, зошто би морало во името да се состои и зборчето хотел? Дали е подобро да го наведете само името на хотелот, а потоа самиот посетител да открие дека се работи за хотел? Со ова се намалува должината на доменот, посетителите полесно ќе го памтат истиот и ќе го стекнувате брендот на интернет. Но, ова е одлична стратегија за бренд како Hilton, но што со некое помало хотелче од Водно кое нуди дури и поперсонализирани услуги за деловни луѓе? Што ако не сакам да паметам? Се одвикнав од чување на информации во мозокот, бидејќи технологијата ми го овозможи сето тоа. Сетете се на неколку интернет страни кои имаат оригинални имиња, кои ви оставиле впечаток и кои немаат никаква конекција со нивната индустрија и област. Еве ви потсетник: <a href="http://www.google.com">google.com</a> &#8211; знам дека е мој секојдневен пребарувач, немора да биде search-engine-google.com . Уште еден пример: <a href="http://www.yahoo.com">yahoo.com</a> &#8211; нема никаква конекција со емаил сервис или веб портал/емаил портал, но знам дека таму си ја проверувам мојата пошта. Но, едно нешто треба да се знае, Google, Yahoo и Amazon почнаа со работа уште минатиот век кога и не никнуваа милиони нови веб страни на дневна основа. Тие беа во бизнисот кога во Македонија сеуште почнувавме со dial-up конекција. Тие го изградија сопствениот бренд и сопствената бизнис империја. Правилата од пред 10 години се изменија. Затоа добро размислете во однос на брендот и клучниот збор во домен името. Сепак и двете стратегии се добри, но подобра е онаа што ќе биде усогласена со Вашата бизнис стратегија, односно што сакате да постигнете и кого да допрете со Вашата интернет презентација.</li>
<li><strong>Купете повеќе наставки, но одлучете се една да биде главна</strong>. Доколку имате можност, земете повеќе наставки за истото име. Зошто? Одговорот е едноставен, што ако некој во иднина ви ја закупи другата наставка и ви врши конкуренција или антиреклама или едноставно ги буни вашите посетители? Пример се одлучивте за домен името: primer.com . Ја започнавте вашата интернет презентација и после неколку години приметувате дека некој отворил нова веб страна со истото име но друга наставка: primer.net . Новата веб страна што ја стартувале немора да биде од истата индустрција или да содржи слична содржина, но зошто вашите посетители да се бунат, дали беше .com или .net ? Купете ги и двете наставки и може да ги избегнете овие непријатни ситуации како и за вас, така и за вашите посетители. Поради ова, нашиот регистрар во Македонија воведе едно правило кое ви помага да немора да го правите ова. Имено, ако регистрирате домен име: primer.mk , неможе друг да го регистрира истото име но со друга наставка: primer.com.mk без ваше одобрение. Сепак ова правило не важи за интернационалните наставки и затоа доколку сте во можност закупете повеќе наставки со истото име. Со Македонските наставки немора да го правите ова се додека важи правилото на нашиот регистрар.</li>
<li><strong>Направете истражување пред да ја извршите одлуката</strong>. Дали можеби под истото име, има веќе регистрирано други наставки кои се познати веб страни или други веб страни кои се во истата индустрија? Извршете пребарување и најдете соодветно име за кое нема многу регистрирано наставки. Ако вашето име е: novbiznis, тогаш направете едно претражување дали постојат наставките: novbiznis.com , novbiznis.net , novbiznis.org , novbiznis.mk , novbiznis.com.mk и слично. Доколку сите или повеќето се слободни, тогаш тоа е добар знак да продолжите со регистрацијата и да ја одберете главната наставка. За да претражите дали одредени наставки за одредено име се слободни или веќе регистрирани следете го линкот на <a href="http://www.mkhost.com.mk/clients/domainchecker.php">МКхост пребарувачот на домени</a>.</li>
<li><strong>Изберете компанија која е позната и има репутација во регистрација на домени</strong>. МКхост веќе петта година е во хостинг бизнисот и има извршено регистрација на домени за илјадници клиенти. Ние го цениме бизнисот и работата на нашите клиенти и нема да дозволиме никогаш да бидат разочарани и да го изгубат своето домен име регистрирано преку нас. Прочитајте како до регистрација на <a href="http://www.mkhost.com.mk/blog/registracija-mk-domeni">mk домен преку МКхост</a>. Внимавајте постојат повеќе Македонски „компании“ кои може да ви го регистрираат доменот, но потоа едноставно да исчезнат, да не ви дозволат да го трансферирате до друг регистрар, да неможете да промените контакт информации, или да промените ДНС сервери, како и префрлање на сопственост на име на друга компанија доколку се работи за .mk домени. МКхост може да ви додели правен документ откако ќе го регистрирате доменот преку нас со што ќе бидете 100% сигурни дека тоа е ваше име и неможе никој друг да ви го земе, секако доколку го обновувате навреме и не дозволувате да истече. Ние исто така имаме свој веб интерфејс каде може да вршите контрола на вашиот домен.</li>
<li><strong>Проверете дали вашето избрано име за доменот, не е некој познат бренд или трговска марка</strong>. Проверката може да ја извршите едноставно со неколку пребарувања на интернет. Добар резултат би бил доколку вашето име е уникатно и не постои друг бренд со истото име затоа што може да имате проблеми во иднина, како и забуна кај вашите посетители.</li>
<li><strong>Обновувајте го доменот на време или закупете го за повеќе години</strong>. Од искуство и работа со клиенти кои регистрираат домени преку МКхост имаме забележано дека забораваат да направат обнова на доменот или да извршат промена во информациите за контакт доколку истите ги промениле. Секако дека постојат потсетници кои ве известуваат дека вашиот домен ќе истече за одреден период, но тие потсетници се испраќаат на емаилот кој сте го доставиле како контакт емаил при регистрација на доменот. Ако вие го имате променето вашиот емаил или веќе не го користите истиот, што ќе се случи ако сте заборавиле кога ви истекува доменот што сте го регистрирале, а потсетниците испраќаат известување на емаилот што не го користите веќе? Затоа контакт информациите за вашиот домен секогаш ажурирајте ги доколку има промени за да не дојде до несакана последица &#8211; истек на доменот и неможност на враќање назад за подолг период. Како една предност за пребарувачите претставува и домен регистриран на подолг рок. На пример, доменот закупен на 5 години има поголем авторитет отколку оној закупен на една година.</li>
<li><strong>Кога ќе се одлучите за еден домен не го менувајте</strong>. Повторно совет кој доаѓа од пребарувачите. Ова е уште еден фактор кој се следи од страна на пребарувачите и влијае на авторитетот на Вашата веб страна. Колку е постар доменот толку поголем авторитет ќе имате.</li>
</ul>
<p>Ова се само неколку совети од нас, кои немора да ги прифатите, но секако добро е да ги прочитате и да размислите. Можеби некои од нив ќе ви бидат добредојдени и ќе ви послужат при изборот.</p>
<p>Секако, последен, но не и нај не битен совет од нас е да направите и интерна консултација и/или анкета со членовите на вашата организација, па заедно да одлучите.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mkhost.com.mk/blog/domain-name-soveti-pri-izbor/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Технологија &#8211; Прифати ја, Не бегај!</title>
		<link>http://mkhost.com.mk/blog/tehnologijata-prifati-ja-ne-begaj/</link>
		<comments>http://mkhost.com.mk/blog/tehnologijata-prifati-ja-ne-begaj/#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 16 Jul 2010 09:00:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Иван Петрушевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Маркетинг]]></category>
		<category><![CDATA[Новости]]></category>
		<category><![CDATA[бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[претприемач]]></category>
		<category><![CDATA[технологија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mkhost.org/blog/?p=201</guid>
		<description><![CDATA[Продолжуваме со серијалот на постови кои МКХост и Претприемач ги подготвуваат со цел еден претприемач да го зголеми своето знаење и да не биде затечен во користење на различна техничка терминологија за оваа намена. Бегство до технологија! Сеуште е реалност кај нас. Дали може еден претприемач да опстојува без неа? Може, но кратко. Тоа би [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Ftehnologijata-prifati-ja-ne-begaj%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Ftehnologijata-prifati-ja-ne-begaj%2F&amp;source=mkhost&amp;style=normal&amp;service=TinyURL.com" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<div class="wp-caption alignleft" style="width: 410px"><img style="display: inline; margin-left: 0px; margin-right: 0px;" title="Серијал на МКХост и Претприемач" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/pretpriemac-mkhost.jpg" alt="Серијал на МКХост и Претприемач" width="400" height="300" align="left" /><p class="wp-caption-text">Серијал на МКХост и Претприемач</p></div>
<p>Продолжуваме со серијалот на постови кои <a href="http://www.mkhost.com.mk">МКХост </a>и <a href="http://www.pretpriemac.com">Претприемач</a> ги подготвуваат со цел еден претприемач да го зголеми своето знаење и да не биде затечен во користење на различна техничка терминологија за оваа намена.</p>
<p>Бегство до технологија! Сеуште е реалност кај нас. Дали може еден претприемач да опстојува без неа? Може, но кратко. Тоа би бил мојот одговор. Сепак технологијата е нешто што има постојано и најсилно влијание на секаков тип на бизнис. Таа е и дел од <a href="http://www.pretpriemac.com/2010/07/15/pest-step/">PEST</a> и во тој пост накратко го наведов следново:</p>
<blockquote><p>Технологијата претставува примена на знаење, методи, техники и средства со кои еден бизнис го трансформира влезот во излезот. Тука најважен фактор е иновацијата или развој на нови процеси, производи или услуги. Стапката на влијание на технологијата како екстерно опкружување врз бизнисот варира од индустрија до индустрија. На пример, влијанието на технологијата на информациската индустрија е многу поголемо во однос на влијанието на било која друга индустриска гранка.</p></blockquote>
<p>Но, да тргнеме од почеток.</p>
<h2>Дефинирање на технологија</h2>
<p>Тргнувајќи од самото потекло на зборот технологија кој е составен од два грчки збора:</p>
<ul>
<li>Техно (τέχνη) што значи вештина, умешност, занает… и</li>
<li>Логија (λογία) што значи учење, знаење на нешто.</li>
</ul>
<p>Значи технологијата е резултат на примена на знаењето за одредени вештини, занаети или умешности во креирање на одреден резултат.</p>
<p>Во Oxford Dictionary технологијата се дефинира како:</p>
<blockquote><p>Научно истражување и користење на применети науки (како инженерство на пример) и примена на тоа знаење преку практични задачи во индустријата.</p></blockquote>
<p>Може да се забележи дека она што е поврзано со технологијата претставува:</p>
<ul>
<li>Знаење</li>
<li>Вештина</li>
<li>Умешност</li>
<li>Учење</li>
<li>Примена</li>
</ul>
<p>Зборот технологија не се однесува само на технологија на производството, туку и на секаква технологија која се користи во деловниот процес на бизнисот како што се компјутерите, факсовите, телефоните, e-mail, интернетот итн. како и знаењето во однос на таа технологија.</p>
<h2>Влијание на технологијата врз бизнисот</h2>
<p>Постојат многу анализи и истражувања во науката за тоа какво влијание има технологијата врз бизнисот или еден организациски систем. Но, една од најкомплетните анализи е анализата на Woodward од која што знаеме какво влијание има технологијата на организациската структура :</p>
<ul>
<li>Колку е покомплексна технологијата &#8211; единечно и континуирано производство &#8211; поголем е бројот на менаџерите и менаџерските нивоа<br />
Опфатот на менаџментот на менаџерите од првиот ред се зголемува од единечно до масовно производство, а потоа се намалува од масовно до континуирано производство.</li>
<li>Колку е поголема технолошката комплексност на фирмата толку е поголем канцеларискиот и административниот персонал.</li>
</ul>
<p>Влијанието на компјутерите врз организацијата е доста проучувано. Daniel A. Wreen и Don Voich, JR велат: “Примена на компјутерите доведува до централизација во донесување на одлуки. Оваа централизација е овозможена со поголемата достапност на информациите. Освен тоа, компјутерите постепено ги елиминираат рутинските административни работи со што се намалува бројот на вработени во ова подрачје. Меѓутоа се шират одделенијата за обработка на податоци така да крајната последица не е драматично намалување на бројот на вработените. Бројот на потребните менаџери се зголемува со тоа што се намалува административниот кадар. Одделенијата веројатно ќе се спојуваат, а опфатот на менаџментот ќе се намалува особено на пониските нивоа”.</p>
<p>Но, да земеме еден понаков пример наместо истражување:</p>
<p class="textbox">Еден од Вашите конкуренти ја следи технологијата која е во тренд. Нормално изработува веб страна преку која ја зголемува интерактивноста со потенцијалните потрошувачи. Се вклучува во последниот тренд на комуникација и соработка со потенцијалните потрошувачи преку социјалните мрежи како резултат на последните технолошки трендови. Во исто време, многу потенцијални потрошувачи се присутни на тие платформи. Вие започнувате со губење на дел од Вашите купувачи затоа што тие едноставно сакаат нови комуникациски канали при задоволување на сопствените потреби.</p>
<p>Какви последици едно вакво влијание може да има за Вашиот бизнис? Огромни, секако!</p>
<h2>Дали треба да имам страв од технологија?</h2>
<p>Технологијата е секаде околу нас. Со самото будење ни ѕвони будилник или дигитален часовник или мобилен. Тоа е технологија која ја користиме. Се возиме со автомобил, автобус или велосипед до работното место. И тоа технологија за нашето превозно средство. Вклучуваме машина, компјутер, шпорет за кафе… И тоа се технологии кои ги користиме. Комуницираме и соработуваме преку е-mail, факс, <a href="http://www.skype.com/">Skypе</a>, <a href="https://wave.google.com/wave/">Google Wave</a>… И тоа е технологија која ја користиме за комуникација.</p>
<p>Од ова ми се чини дека доколку стравуваме од технологија стравуваме од самите себеси, стравуваме од ншите пријатели, стравуваме од нашите соработници, стравуваме од нашите потенцијални купувачи…</p>
<p>Дали во еден бизнис се дозволени вакви стравувања? Дали треба да дозволиме да бидеме прегазени од технологијата? Дали треба да дозволиме да бидеме прегазени од конкуренцијата?</p>
<p>Без разлика дали ние сакаме или не, технологијата оди напред, едноставно не не прашува нас. Во секој момент на глобално ниво излегува нешто ново. Нешто што може да има влијание врз нашата работа утре. Какво ќе биде тоа влијание ќе зависи од индустријата во која се наоѓа нашиот бизниси и индустријата во која припаѓа тоа ново нешто како резултат на технологијата.</p>
<p>Затоа прифати ја реалноста, прифати ја технологијата и едноставно не бегај. Доколку бегаш бегаш од самиот себеси, од твоите пријатели, од твоите соработници, од твоите потенцијални купувачи… Сметаме дека тоа не е Вашата и на Вашиот бизнис цел.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mkhost.com.mk/blog/tehnologijata-prifati-ja-ne-begaj/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Хостинг индустрија – терминологија која се користи</title>
		<link>http://mkhost.com.mk/blog/hosting-industrija-terminologija/</link>
		<comments>http://mkhost.com.mk/blog/hosting-industrija-terminologija/#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 13 Jul 2010 08:00:46 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Иван Петрушевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Хостинг]]></category>
		<category><![CDATA[веб страна]]></category>
		<category><![CDATA[жаргони]]></category>
		<category><![CDATA[терминологија]]></category>
		<category><![CDATA[технологија]]></category>
		<category><![CDATA[хостинг]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mkhost.org/blog/?p=195</guid>
		<description><![CDATA[Ќе продолжиме со серијалот на постови кои МКХост и Претприемач ги подготвуваат со цел еден претприемач да го зголеми своето претприемничко знаење и да не биде затечен во користење на различна техничка терминологија за оваа намена. Претходниот пост беше за 5 елементи кои Вие како еден претприемач треба да ги разгледате пред да одлучите за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fhosting-industrija-terminologija%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fhosting-industrija-terminologija%2F&amp;source=mkhost&amp;style=normal&amp;service=TinyURL.com" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<div class="wp-caption alignleft" style="width: 410px"><img style="display: inline; margin-left: 0px; margin-right: 0px;" title="Серијал за технологија на претприемач и МКХост" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/pretpriemac-mkhost.jpg" alt="Серијал за технологија на претприемач и МКХост" width="400" height="300" align="left" /><p class="wp-caption-text">Серијал за технологија на претприемач и МКХост</p></div>
<p>Ќе продолжиме со серијалот на постови кои <a href="http://www.mkhost.com.mk">МКХост </a> и <a href="http://www.pretpriemac.com">Претприемач</a> ги подготвуваат со цел еден претприемач да го зголеми своето <a href="http://www.pretpriemac.com/2009/12/24/znaenje-kreativnost-pretpriemnicki-uspeh/">претприемничко знаење</a> и да не биде затечен во користење на различна техничка терминологија за оваа намена. Претходниот пост беше за <a href="http://www.pretpriemac.com/2010/07/02/5-elementi-izbor-hosting-kompanija/">5 елементи</a> кои Вие како еден претприемач треба да ги разгледате пред да одлучите за избор на хостинг компанија која ќе го хостира Вашиот бизнис веб сајт. Потоа имавте можност да прочитате за <a href="http://www.mkhost.com.mk/blog/web-hosting-vidovi-hosting-uslugi/">Веб хостинг и видови на хостинг услуги</a>. Сега ќе продолжиме со различната терминологија која се корсти во светот на интернетот и оваа индустрија.</p>
<p>Многу често се среќаваме со одредени термини во хостинг индустријата. За некого тие веќе се познати и јасно знаат што значат, но за некого тоа е нов јазик и затоа ќе дадеме кратки и едноставни објаснувања за неколку жаргони кои најчесто се користат. Секако при објаснување на одреден термин ќе наидете и на други под-термини кои можеби не ви се јасни, но слободно може да пребарувате и за нив на интернет или пак да оставите коментар и ќе се обиедеме да ви ги дообјасниме.</p>
<p>Еве ги термините кои што ќе ги објасниме во постот:<br />
<a name="Nazad"></a></p>
<ul>
<li><a href="#Apache">Apache</a></li>
<li><a href="#IIS">IIS</a></li>
<li><a href="#HTML">HTML</a></li>
<li><a href="#HTTP">HTTP</a></li>
<li><a href="#FTP">FTP</a></li>
<li><a href="#SSH">SSH</a></li>
<li><a href="#IP">IP</a></li>
<li><a href="#DNS">DNS</a></li>
<li><a href="#Packet-Switching">Packet-Switching</a></li>
<li><a href="#SQL">SQL</a></li>
<li><a href="#MYSQL">MYSQL</a></li>
<li><a href="#PHP">PHP</a></li>
<li><a href="#Web Hosting">Web Hosting</a></li>
<li><a href="#Domain Name">Domain Name</a></li>
<li><a href="#LAMP">LAMP</a></li>
<li><a href="#RAID">RAID</a></li>
<li><a href="#SSL">SSL</a></li>
<li><a href="#Firewall">Firewall</a></li>
<li><a href="#DDoS">DDoS</a></li>
<li><a href="#Cgi-bin">Cgi-bin</a></li>
<li><a href="#Bandwidth">Bandwidth</a></li>
<li><a href="#Webmail">Webmail</a></li>
<li><a href="#POP">POP</a></li>
<li><a href="#SMTP">SMTP</a></li>
<li><a href="#Cron Jobs">Cron Jobs</a></li>
<li><a href="#cPanel">cPanel</a></li>
<li><a href="#Email forwarders">Email forwarders</a></li>
</ul>
<div class="wp-caption alignleft" style="width: 410px"><img title="Терминологија - хостинг индустрија" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/Web-Hosting-Jargons.jpg" alt="Терминологија - хостинг индустрија" width="400" height="250" /><p class="wp-caption-text">Терминологија - хостинг индустрија</p></div>
<h2><a name="Apache"></a>Apache</h2>
<p>Еден од најпопуларните Web server (HTTP) програми. Тој игра значајна улога во развивањето на глобалната интернет мрежа www. Веб серверот е бесплатен и има добри перформанси, како и јаки сигурносни карактеристики. Највеќе е користен кај UNIX оперативните системи. Apache веб серверот се користи за опслужување на статични како и динамични веб страни. Според некои статистики Apache веб серверот завзема речиси 50% од опслужување на веб страните. Така да половина од веб страните што ги посетувате на интернет се застапени со овој бесплатен веб сервер.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="IIS"></a>IIS</h2>
<p>Веб сервер на Microsfot за Windows/NT OS. IIS е скратенка од Internet Information Server. Овој веб сервер е втор најупотребуван после Apache со околу 30%.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="HTML"></a>HTML</h2>
<p>Овој збор е кратенка од HyperText Markup Language и претставува програмски јазик за веб страните. Со помош на HTML вашиот веб пребарувач комуницира со веб серверот и на тој начин се прикажува самиот веб сајт. Постојат многу други програмски јазици, но кога веб серверот го процесира сајтот, истиот го враќа до вас преку веб пребарувачот во HTML формат.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="HTTP"></a>HTTP</h2>
<p>Овој збор е кратенка од  HyperText Transfer Protocol и претставува протокол во апликациското ниво во системот на интернет. Тој е стандард за клиент-сервер комуникација. Како клиент може да го земеме веб пребарувачот, а како сервер, апликацијата на серверот која што е стартувана за да го хостира веб сајтот. Овие две апликации комуницираат помеѓу себе преку однапред одреден порт (стандарден http порт е 80). Клиентот испраќа одредени информации до серверот побарувајќи ја содржината од веб сајтот, додека веб сервер апликацијата која ги чува овие податоци ги испраќа до веб пребарувачот и така вие ги прегледувате интерактивните информации од сајтот (текстови, слики..).<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="FTP"></a>FTP</h2>
<p>Kратенка од: File Transfer Protocol кој овозможува размена на датотеки помеѓу клиентот и серверот или помеѓу два сервера. Во хостинг индустријата FTP е многу користен за прикачување на датотеки кон веб серверот. Преку FTP клиентот ги прикачува фајловите и притоа посетителите на веб сајтот имаат пристап да ги прегледуваат, превземат и слично.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="SSH"></a>SSH</h2>
<p>Кратенка од: Secure Shell е мрежен протокол кој овозможува безбедна комуникација помеѓу два хост-а. Под хост подразбираме компјутер кој што е поврзан на интернет и може да комуницира со други компјутери. SSH бил дизајниран како замена за telnet, се со цел да се овозможи безбедносна комуникација помеѓу мрежите. Комуникацијата е енкриптирана и тоа е добра карактеристика и предност за голема употреба на овој протокол. Највеќе е употребуван кај Unix/Linux базираните оперативни системи.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="IP"></a>IP</h2>
<p>Кратенка од: Internet Protocol е протокол користен за комуникација и пренос на податочни пакети преку мрежа која го користи Internet Protocol системот познат како TCP/IP. Ова е главен протокол на мрежната инфраструктура на интернет-от. Со помош на протоколот се разменуваат податоци низ интернет.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="DNS"></a>DNS</h2>
<p>Кратенка од: Domain Name System. Секоја веб страна на интернет е хостирана на одреден сервер. Секој сервер активен на интернет има своја адреса, т.н. IP адреса. Секој од нас има своја адреса на живеење, така за да се знае кој сервер и веб страна каде точно е лоцирана и за да не настане хаос, е воведен овој IP ( интернет протокол). DNS &#8211; от ни помага во памтење на овие адреси на серверите и веб страните на поедноставен начин &#8211; односно со преведување на IP адресата на серверот во одредено име кое е прифатливо за нас. Многу потешко е да ја запамтиме IP адресата: 74.54.191.4 во однос на http://www.vasastrana.com.mk/. Сепак зад DNS, IP и другите протоколи и системи постои цела инфраструктура и многу објаснувања.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="Packet-Switching"></a>Packet-Switching</h2>
<p>Е метод кој овозможува префрлање на пакети низ интернет мрежата. Доколку треба да се испратат одредени информации од една локација до друга локација низ интернет мрежата се користи овој метод преку IP протоколот. При префрлувањето на податокот, истиот се „цепи“ на повеќе делчиња познати како пакети со иста големина и истите се испраќаат независно низ интернет мрежата. Тие патуваат низ мрежата и на крајот пристигнуваат до дестинационата локација каде се соединуваат и податокот успешно се пренесува до машината каде што требал да пристигне. Пакетите немора да патуваат по иста патека и немора да доаѓаат редоследно.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="SQL"></a>SQL</h2>
<p>Кратенка од: Structured Query Language е компјутерски јазик за менаџирање на базите на податоци. SQL протоколот се користи за ажурирање на податоци на SQL серверот. Сервери кои имаат поддршка за SQL се познати како SQL сервери. Кога ни е потребна една база со податоци, тогаш ја сместуваме и ја организираме по наши потреби. Со помош на SQL може да вршиме одредени функции кон базата. Функциите се засновани на релационата алгебра. Базите на податоци се широко употребувани низ секојдневието.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="MYSQL"></a>MYSQL</h2>
<p>Е релационен податочен систем за менаџирање на базите. MYSQL го користат софтверски проекти на кои им е потребна целосна поддршка и организација на податоците во база на податоци. Поддржува multi-user автентификација до повеќе бази, може да се инсталира на повеќе оперативни системи. Највеќе го користат софтверски апликации кои се бесплатни и им е потребна ваков тип на база која е исто бесплатна (под GNU лиценца) како на пример: WordPress, Joomla, phpBB. Исто така се користи и во организација на големи проекти како Wikipedia и Facebook. Така да ако сакате да работите и започнете со одредена база на податоци, тогаш може да го искористите овој бесплатен податочен систем за менаџирање на базите.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="PHP"></a>PHP</h2>
<p>Е скриптирачки јазик кој е дизајниран како примарна цел за креирање на динамични веб страни. PHP кодот е вменат во HTML документот и интерпретиран од веб серверот, ја генерира и прикажува веб страната. PHP генерално работи на веб сервер и е скриптирачки јазик кој е прилагодлив за веб девелопмент на страна на серверот.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="Web Hosting"></a>Web Hosting</h2>
<p>За оние кои сеуште не им е јасен овој основен термин во хостинг индустријата може слободно да прочитаат повеќе на следниот линк: <a href="http://www.mkhost.com.mk/blog/web-hosting-vidovi-hosting-uslugi/">Веб хостинг и видови на хостинг услуги</a>.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="Domain Name"></a>Domain Name</h2>
<p>Или често кај нас ќе го прочитате и слушнете како домен, домејн, домаин, претставува името на вашата веб страна која се внесува во пребарувачот. Најдобро ќе наведеме со пример. Нашата компанија e МКхост, со што ние се имаме одлучено за доменот: <a href="http://www.mkhost.com.mk/blog/razlika-web-hosting-i-domain/">Што e веб хостинг, а што домен?</a><br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="LAMP"></a>LAMP</h2>
<p>Кратенка од имиња на бесплатни програми кои најчесто се користат заедно за да се овозможи хостирање на динамични веб страни:</p>
<ul>
<li>Linux &#8211; оперативниот систем</li>
<li>Apache, &#8211; веб сервер</li>
<li>MySQL, систем за менаџмент на базите на податоци или сервер за базите на податоци</li>
<li>Perl, PHP, и/или Python, скриптирачки програми.</li>
</ul>
<p><a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="RAID"></a>RAID</h2>
<p>Кратенка од: redundant array of inexpensive disks е технологија која овозможува поврзување на повеќе дискови така да тие функционираат заедно и овозможуваат побрза и посигурна работа и чување на податоците. Постојат повеќе видови на RAID конфигурации. Највеќе се користи за да обезбеди backup решение во случај еден од дисковите да откаже, а исто така и во брзина на пристап на податоците помеѓу поврзаните дискови, но доколку еден откаже се губат сите податоци. Сепак се користат и комбинирани видови на RAID се со цел да се добие најдобра безбедност и брзина за податоците кои се наоѓаат на дисковите. Хостинг компаниите ја користат оваа технологија кај серверите.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="SSL"></a>SSL</h2>
<p>Кратенка од: Secure Sockets Layer е протокол креиран за да се справува и за да врши обезбедување на сензибилни и битни податоци како на пример број на кредитни картички, лични податоци на клиентите и сл. Највеќе се користи кај e-commerce веб страните. SSL веб адресата почнува со https. S означува secure однозно безбеден веб сајт каде комуникацијата е енкриптирана.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="Firewall"></a>Firewall</h2>
<p>Може да биде на ниво на софтвер или хардвер. Систем кој овозможува заштита на веб серверите. Овие заштитни ѕидови познати како firewalls штитат од хакерски напади како и недозволени пристапи кон серверите.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="DDoS"></a>DDoS</h2>
<p>Кратенка од: Distributed Denial of Service Attack е најчест тип на напади на мрежните сервиси. Овој вид на напад предизвикува најголеми проблеми кај хостинг индустријата и хостинг провајдерите. Нападот користи техника на искористување на легалниот трафик, односно сообраќај што провајдерот го користи за да овозможи услуга на клиентите, при што го исполнува со нелегален трафик и на тој начин врши оневозможување на нормална функција на сервисите кај хостинг серверот.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="Cgi-bin"></a>Cgi-bin</h2>
<p>Ова е директориум на хостинг серверот каде се сместуваат cgi скрипти за вршење на одредена функција, како на пример праќање на емаил пораки.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="Bandwidth"></a>Bandwidth</h2>
<p>Користен термин во хостинг индустријата кој го обележува протокот на податоците, односно лимитот за проток на податоци како и трафикот кој што е пренесуван. Доколку вие закупите одреден хостинг пакет, хостинг компанијата ви го лимитира трансферот на податоци познат како bandwidth на месечно ниво и ви дава одредена цифра на пример, 20GB. Колку повеќе посетители имате на вашиот веб сајт, толку повеќе ќе биде трошен трафикот и bandwidth-от ќе биде поголем. Ова е битен фактор при избор на еден хостинг пакет. Ако вашиот веб сајт содржи една слика со големина од 1mb и доколку во текот на еден месец имате 10000 посетители, тогаш вашиот потрошен трафик за месецот ќе биде: 10000mb. Ако вие имавте хостинг пакет со месечен bandwidth од 5000mb, тогаш ќе имавте проблем затоа што посетителите ќе потрошат повеќе трафик од дозволениот лимит.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="Webmail"></a>Webmail</h2>
<p>Е програма која што се користи кај хостинг серверите и главна функција е прегледување на емаил пораките преку вашиот пребарувач, како и испраќање на нови емаил пораки кога ќе посакате. Предноста е во тоа што може да испраќате и примате пораки и истите да ги прегледувате преку било кој веб пребарувач на било кој компјутер поврзан на интернет.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="POP"></a>POP</h2>
<p>Кратенка од: Post Office Protocol е протокол кој се користи при комуникација на емаил серверите и негова главна цел е примање на пораките. Овој протокол го користи 110 портот.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="SMTP"></a>SMTP</h2>
<p>Кратенка од: Simple Mail Transfer Protocol. За разлика од POP протоколот, SMTP се користи за испраќање на емаил пораки. Овој протокол го користи 25 портот.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="Cron Jobs"></a>Cron Jobs</h2>
<p>Се користат доколку треба да се повторува одредена работа повеќе пати. Тоа може да биде некоја скрипта што треба да се извршува секој ден точно во 12 часот. Со помош на cron jobs може да се задава кога сакаме да се изврши одредена работа, дали таа да се повторува и точно во кои периоди да се извршува/да се повторува.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="cPanel"></a>cPanel</h2>
<p>Е најупотребуван контрол панел во хостинг индустријата. Овој контрол панел овозможува подобра контрола над хостингот, подобро менаџирање, лесни функции како креирање на емаил адреси, автоматски препраќачи, автоматски одговарачи на емаил пораки, креирање на бази на податоци, сетирање на cron jobs, интегриран file manager кој овозможува работење со податоците на хостингот и многу други корисни работи. МКхост го користи овој контрол панел и клиентите се задоволни со него. Има можност и за менување на темите и изгледот на панелот.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
<h2><a name="Email forwarders"></a>Email forwarders</h2>
<p>Или на Македонски: препраќачи на емаил пораки е доста корисна работа кога сакате еден емаил да биде препратен на повеќе други. Дали имате еден куп на емаил адреси и неможете да ги контролирате? Изберете еден главен и насочете ги сите други да ви ги препраќаат емаил пораките со помош на оваа опција која што би требало секој емаил сервис провајдер да ви ја овозможи. Така на еден емаил ќе ви бидат препраќани пораките од другите емаил сандачиња и доволно ќе е да го проверувате само главното емаил сандаче.<br />
<a href="#Nazad">Почеток&#8230;</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mkhost.com.mk/blog/hosting-industrija-terminologija/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Победници на веб дизајн предизвикот на it.com.mk и МКхост</title>
		<link>http://mkhost.com.mk/blog/pobednici-web-design-predizvik/</link>
		<comments>http://mkhost.com.mk/blog/pobednici-web-design-predizvik/#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 05 Jul 2010 23:50:57 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Иван Петрушевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[МКхост]]></category>
		<category><![CDATA[Новости]]></category>
		<category><![CDATA[веб дизајн]]></category>
		<category><![CDATA[веб дизајнер]]></category>
		<category><![CDATA[веб страна]]></category>
		<category><![CDATA[натпревар]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mkhost.org/blog/?p=192</guid>
		<description><![CDATA[Натпреварот беше организиран од страна на МКхост и ИТ порталот:  it.com.mk . Целта беше да се понудат идеи од страна на учесниците, да се соберат што повеќе на едно место и да разменуваат свои мислења како и остварување на контакт за идни проекти и секако борба за наградите . Победниците и наградите Сепак, имаше и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fpobednici-web-design-predizvik%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fpobednici-web-design-predizvik%2F&amp;source=mkhost&amp;style=normal&amp;service=TinyURL.com" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p style="text-align: left;"><a href="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/07/web-design.jpeg"><img class="size-full wp-image-193 aligncenter" title="Веб дизајн предизвик на МКхост и It.com.mk" src="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/07/web-design.jpeg" alt="Веб дизајн натпревар" width="450" height="366" /></a>Натпреварот беше организиран од страна на МКхост и ИТ порталот:  <a title="Македонски ИТ портал" href="http://it.com.mk" target="_blank">it.com.mk</a> . Целта беше да се понудат идеи од страна на учесниците, да се соберат што повеќе на едно место и да разменуваат свои мислења како и остварување на контакт за идни проекти и секако борба за наградите <img src='http://mkhost.com.mk/blog/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif' alt=':)' class='wp-smiley' />  .</p>
<h2>Победниците и наградите</h2>
<p>Сепак, имаше и награди како мотивација на дизајнерите, па некој мора  да ги земе. <img src='http://mkhost.com.mk/blog/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif' alt=':)' class='wp-smiley' />  Tие што ќе ги добијат наградите се… (<a href="http://www.youtube.com/watch?v=NNaZedAWmlE" target="_blank">тапани</a>)…</p>
<ul>
<li><a href="http://www.google.com/#hl=en&amp;source=hp&amp;q=smashing+book&amp;aq=f&amp;aqi=g10&amp;aql=&amp;oq=&amp;gs_rfai=&amp;fp=d2a3ca21987adb1" target="_blank">Smashing Book</a> + 1 година 5.000 MB хостинг од Мк  Хост + IT.com.mk маица оди за <a href="http://0.mk/" target="_blank"><strong>0.mk</strong></a> заради едноставниот, функционален дизајн кој одговара со сервисот и има  интеракција со друштвените мрежи.</li>
<li>IT.com.mk маица + .mk домен + 500 МБ хостинг оди за <a href="http://www.travel2ohrid.com/" target="_blank"><strong>Travel2Ohrid.com.mk</strong></a> заради едноставноста која одговара со функционалноста. Има интеракција  со друштвените мрежи.</li>
<li>IT.com.mk + Мк Хост маиците ги добива <strong><a href="http://caramelo.mk/" target="_blank">caramelo.mk</a></strong> кој  иако се спомена готов темплејт и нема интеракција со друштвените мрежи,  сепак адутот на caramelo.mk е естетиката.</li>
</ul>
<p>Сите останати учесници можете да ги видите на <a href="http://it.com.mk/forum/showthread.php?t=16678" target="_Blank">форумот</a>.</p>
<p>Ова беше мал организиран веб дизајн предизвик, кој е значаен за почеток на вакви натпревари во Македонија, но во иднина планираме организација на натпревар од сличен карактер со подобри награди и интересни докажувања на дизајнерите.</p>
<p>Повеќе може да прочитате и на it.com.mk порталот во врска со <a title="Веб дизајн предизвик награди" href="http://it.com.mk/pobednik-na-veb-dizajn-predizvikot-na-it-com-mk-i-mk-host-e/" target="_blank">предизвикот.</a></p>
<p>Благодариме на сите што покажаа интерес и вложија трудза да учествуваат.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mkhost.com.mk/blog/pobednici-web-design-predizvik/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Веб хостинг и видови на хостинг услуги</title>
		<link>http://mkhost.com.mk/blog/web-hosting-vidovi-hosting-uslugi/</link>
		<comments>http://mkhost.com.mk/blog/web-hosting-vidovi-hosting-uslugi/#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 05 Jul 2010 06:00:03 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Иван Петрушевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[МКхост]]></category>
		<category><![CDATA[Хостинг]]></category>
		<category><![CDATA[веб страна]]></category>
		<category><![CDATA[претприемач]]></category>
		<category><![CDATA[технологија]]></category>
		<category><![CDATA[хостинг]]></category>
		<category><![CDATA[хостирање]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mkhost.org/blog/?p=186</guid>
		<description><![CDATA[Ќе продолжиме со серијалот на постови кои заеднички со Претприемач ги подготвуваме со цел еден претприемач да го зголеми своето претприемничко знаење и да не биде затечен во користење на различна техничка терминологија за оваа намена. Претходниот пост беше за 5 елементи кои Вие како еден претприемач треба да ги разгледате пред да одлучите за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fweb-hosting-vidovi-hosting-uslugi%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fweb-hosting-vidovi-hosting-uslugi%2F&amp;source=mkhost&amp;style=normal&amp;service=TinyURL.com" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<div class="wp-caption alignleft" style="width: 410px"><img style="display: inline; margin-left: 0px; margin-right: 0px;" title="Веб хостинг и видови на хостинг услуги" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/pretpriemac-mkhost.jpg" alt="Веб хостинг и видови на хостинг услуги" width="400" height="300" align="left" /><p class="wp-caption-text">Веб хостинг и видови на хостинг услуги</p></div>
<p>Ќе продолжиме со серијалот на постови кои заеднички со <a href="http://www.pretpriemac.com">Претприемач </a>ги подготвуваме со цел еден претприемач да го зголеми своето <a href="http://www.pretpriemac.com/2009/12/24/znaenje-kreativnost-pretpriemnicki-uspeh/">претприемничко знаење</a> и да не биде затечен во користење на различна техничка терминологија за оваа намена. Претходниот пост беше за <a href="http://www.pretpriemac.com/2010/07/02/5-elementi-izbor-hosting-kompanija/">5 елементи</a> кои Вие како еден претприемач треба да ги разгледате пред да одлучите за избор на хостинг компанија која ќе го хостира Вашиот бизнис веб сајт.</p>
<p>Ќе продолжиме со подетално објаснување на тоа што претставува веб хостинг и видови на хостинг услуги како би можеле да ја изберете онаа која на Вас како претприемач најмногу би ви одговарала.</p>
<h2></h2>
<h2>Што претставува веб хостинг?</h2>
<p>Веб хостинг односно web hosting (на англиски) едноставно може да се дефинира како хостирање на вашата веб страна на Интернет. Може да го дефинираме и како процес на физички поставување на веб сајт на физички сервер, на безбедна локација, кај одреден хостинг провајдер. Под сервер се подразбира физичка машина (компјутер) кој е наменет за опслужување на одредена задача, во овој случај оддржување на веб сајтот кој што е поставен на серверот. Под оддржување мислиме на стабилноста на веб сајтот, сигурноста, брзината на прикажување до крајните посетители, можност за ажурирање на податоците на сајтот&#8230;</p>
<p>Многу често терминот веб хостинг се користи и се искажува само: хостинг. Повеќето не го разбираат овој термин и бараат објаснување за неговото значење. Можеби некогаш сте се запрашале како вие да си отворите сопствена веб страна и да ја презентирате на интернет? Доколку да, сигурно сте побарале помош од некого кој веќе е упатен во таа област и првото што би ви го кажал е дека треба да си обезбедите веб хостинг или само хостинг. Зборот хостинг означува дејствие кое е во тек, често се употребува и надвор од интернет сферата кај Англискиот јазик како на пример: Chris will be hosting the 100 Most Shocking Music Moments countdown show on VH1 tonight (Крис ќе ќе ги хостира 100-те најшокантни музички моменти на VH1 вечерното шоу). Веб страната вие ја креирате на вашиот компјутер и потоа ја хостирате со услуга наречена веб хостинг која досега ја дефиниравме.</p>
<p>Доколку сте го слушнале и зборот домен (domain на англиски), често употребуван и како domain name, а во исто време и за веб хостинг и не сте можеле да направите разлика тогаш на <a href="http://www.mkhost.org/blog/razlika-web-hosting-i-domain/.">овој линк</a> може да прочитате повеќе за разлика помеѓу веб хостинг и домен.</p>
<p>Секоја веб страна што ја посетувате и отварате преку вашите веб пребарувачи е хостирана и достапна на Интернет преку веб хостинг услугите. Веќе знаеме дека интернетот е мноштво од милиони веб страни, каде секојдневно се стартуваат нови и нови, индустријата и хостинг бизнисот се потребни за да ја оддржуваат инфраструктурата на интернетот и да обезбедат поголема достапност на веб сајтовите. Поради овие факти постојат многу компании кои ги нудат овие веб хостинг услуги за одредена цена во зависност од типот на хостинг услугата.</p>
<h2>Видови на веб хостинг услуги</h2>
<p>Постојат повеќе видови на хостинг услуги. Тие се категоризирани во неколку наслови поделени според нивните карактеристики, па еве едни од најкористените веб хостинг услуги:</p>
<h3>Shared Web Hosting</h3>
<div class="wp-caption alignleft" style="width: 410px"><img style="display: inline; margin-left: 0px; margin-right: 0px;" title="Хостинг сервер" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/Server-Hosting.jpg" alt="Хостинг сервер" width="400" height="250" align="left" /><p class="wp-caption-text">Хостинг сервер</p></div>
<p>Shared хостинг пакетите се највеќе користени во хостинг индустријата од страна на клиентите како и нудени од хостинг компаниите. Shared (деллив или подделен хостинг) се нарекува поради тоа што целиот простор од еден сервер е поделен на повеќе клиенти и нивните веб страни. Пример хостинг компанијата има стартувано и подесено хостинг сервер со 500gb хард диск. Доколку земеме дека 100gb се користат за оперативниот систем и потребите на администраторите на серверот, теоретски може да кажеме дека остануваат 400gb хостинг простор кој што може да биде поделен(shared) со повеќе клиенти, односно да бидат хостирани повеќе веб страни на серверот и да го делат овој простор. Може да се постават 100 веб страни и секоја да има лимит од 4gb простор. Клиентот добива одреден лимит, а негово е дали ќе го исполни до крај или ќе искористи само неколку проценти од хостинг просторот. Така да теоретски на овој пример може да се стартуваат највеќе 100 веб страни со лимит од 4gb со што би се исполнил целиот хард диск од серверот.</p>
<p>Сепак многу хостинг компании вршат т.н. overselling на хостинг просторот знаејќи дека не сите ќе го користат понудениот хостинг лимит до крај и на тој начин нудат многу поголеми лимити. Доколку 1 од 100 го исполни хостинг просторот до крај тогаш другите 99 имаат само одреден процент исполнето и на тој начин тоа се компензира со поголеми понуди и привлекување на клиентите.</p>
<p>Сепак моја препорака е да се избегнуваат овие overselling хостинг компании, поради една добра причина: што ако сите 100 клиенти го исполнат хостинг просторот до крај? &#8211; Ова нема да биде возможно затоа што физички хард дискот нема да дозволи и ќе настане конфликт, поспори перформанси и слично. Ова е прост пример за хостинг сервер и shared хостинг пакетите, но во денешно време хостинг серверите се многу пософистицирани и имаат големи перформанси како и се поврзуваат заедно за опслужување на сајтовите на клиентите.</p>
<p>Кај shared хостинг пакетите процесорот, рам меморијата се делат помеѓу корисниците на истиот сервер. Доколку не постојат лимитирање на ресурсите може во одреден момент еден веб сајт односно клиент да го искористува максимално процесорот, а другите сајтови да бидат спори во дадениот момент.</p>
<h4>Предности на Shared Хостинг</h4>
<ul>
<li>Цената е прикладна и прифатлива</li>
<li>Можност за лесна надградба на поголем пакет</li>
<li>Можност за повеќе технологии на истиот хостинг пакет.</li>
</ul>
<h3>Недостатоци на Shared Хостинг</h3>
<ul>
<li>Намалување на перформанси на сајтот</li>
<li>Неможност за инсталирање на апликации по потреба</li>
<li>Безбедноста на сајтот е загрозена доколку некој друг сајт од истиот сервер е мета на напади\</li>
</ul>
<h4>Заклучок</h4>
<p>Shared хостинг пакетите се најефтината опција за хостирање на веб сајт. Се препорачува за мали и средни веб страни. Со него може да се користи и емаил сервис, како и други сервери кои спаѓаат за иста цена. Стандардните хостинг пакети на МКхост може да ги проверите на следниот линк: <a href="http://www.google.com/url?sa=D&amp;q=http%3A%2F%2Fwww.mkhost.com.mk%2Flinux%2F">http://www.mkhost.com.mk/linux/</a></p>
<h3>Виртуелен приватен сервер (ВПС)</h3>
<p>Виртуелен сервер се нарекува виртуелен затоа што тој практично е дел од физичкиот дедициран сервер. На еден дедициран сервер се стартуваат повеќе виртуелни сервери кои секој си има посебна работна виртуелна околина. Хард дискот, рам меморијата, процесорот, сите се лимитираат и на одреден виртуелен хостинг сервер му се доделуваат лимитирани ресурси. Пример виртуелен приватен сервер со 60gb хард диск, односно хостинг простор,1024mb рам меморија и QUAD CORE процесор. Доколку сакате да имате контрола врз хостинг платформата, но не ви се потребни ресурсите за дедициран сервер тогаш ВПС опцијата е погодна за вас. Се користи виртуелизација на целиот сервер и секој ВПС сервер посебно си работи независно од другите ВПС сервери на главниот дедициран сервер. Можете во секое време да го рестартирате, да инсталирате дополнителен софтвер по ваши потреби и често имате root/administrator пристап.</p>
<h3>Дедициран веб хостинг (Dedicated web hosting)</h3>
<p>Веб страни на кои им се потребни целосни ресурси на еден сервер се хостираат на цел дедициран сервер. Големи веб страни со многу посети или хардверски побарувања се хостираат на ваков вид на хостинг &#8211; дедициран веб хостинг.</p>
<p>Корисникот има цел пристап до физичкиот сервер, додека веб сајтот што се хостира слободно без лимитирања може да ги користи сите ресурси и да опслужи што е можно повеќе посетители.</p>
<p>Сепак ваквиот тип на веб хостинг е поскап за разлика од другите хостинг решенија но затоа нуди големи перформанси.</p>
<h3>Реселер веб хостинг (Reseller web hosting)</h3>
<p>Доколку имате повеќе веб страни, или сте веб дизајнер кој што сака да ги хостира сите веб страни на неговите клиенти тогаш ова е погодна веб хостинг солуција за вас. Реселер веб хостинг услугата ви овозможува продавање на свои хостинг услуги до вашите клиенти или како хостинг само за вашите веб страни. Закупувате пакет по ваша желба пример 10gb хостинг простор со 100gb месечен сообраќај и со овие ресурси креирате ваши хостинг пакети и ги креирате за вашите сајтови/клиенти. Хостинг компанијата се грижи за серверот, за неговите надградби, безбедност, вие само креирате пакети.</p>
<h3>Ко-локација на сервер</h3>
<p>Доколку имате свој хардвер, односно ваша серверска машина која сте ја инсталирале и подесиле, може да ја ко-лоцирате во одреден дата центар кој ќе се грижи за него и ќе го обезбедува со нон-стоп интернет пристап, како и струјно напојување и ќе се грижи за неговата безбедност.</p>
<h3>Бесплатен веб хостинг</h3>
<p>Како што вели поговорката: „Нема бесплатен ручек“, истото може да го кажеме и за бесплатна хостинг услуга. Можеби сте сретнале на Интернет компании или организации кои нудат бесплатен хостинг, но тие на некој начин ви го наплаќаат со поставување на нивна реклама на вашиот сајт, банери, popup прозорчиња, одредени лимитирање на самиот хостинг, не ви нудат безбедност, backup решенија и можеби кога сакаат може да ви го исклучат, не се грижат многу за стабилноста на серверот&#8230;</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mkhost.com.mk/blog/web-hosting-vidovi-hosting-uslugi/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>3</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Хостинг Компанија &#8211; 5 Елементи при избор</title>
		<link>http://mkhost.com.mk/blog/izbor-hosting-kompanija/</link>
		<comments>http://mkhost.com.mk/blog/izbor-hosting-kompanija/#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 02 Jul 2010 06:00:25 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Иван Петрушевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[МКхост]]></category>
		<category><![CDATA[Хостинг]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mkhost.org/blog/?p=180</guid>
		<description><![CDATA[Во светот е веќе незамисливо малите бизниси да немаат сопствена веб презентација и продажба преку интернет. За оваа намена Ви е потребно место каде сите тие елементи ќе бидат сместени и достапни за глобалната интернет популација. Тоа место го обезбедувате преку хостинг компанија. Овој пазар во Република Македонија некако во последниве години бележи голем раст. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fizbor-hosting-kompanija%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fizbor-hosting-kompanija%2F&amp;source=mkhost&amp;style=normal&amp;service=TinyURL.com" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<div class="wp-caption alignleft" style="width: 410px"><img style="display: inline; margin-left: 0px; margin-right: 0px;" title="Претприемач и МКХост серијал" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/pretpriemac-mkhost.jpg" alt="Претприемач и МКХост серијал" width="400" height="300" align="left" /><p class="wp-caption-text">Претприемач и МКХост серијал</p></div>
<p>Во светот е веќе незамисливо малите бизниси да немаат сопствена <a href="http://www.pretpriemac.com/2009/12/04/web-strana-brosura/">веб презентација</a> и продажба преку интернет. За оваа намена Ви е потребно место каде сите тие елементи ќе бидат сместени и достапни за глобалната интернет популација. Тоа место го обезбедувате преку хостинг компанија.</p>
<p>Овој пазар во Република Македонија некако во последниве години бележи голем раст. Голем раст, но во исто време проследен со премногу неправилности, „измами“ и секако несоодветен квалитет во однос на она што еден мал бизнис или претприемач ќе треба да го добие.</p>
<p>Развојот на ова индустрија во светски рамки и секако овозможеноста преку глобалниот интернет секој поединец да купи некаков простор од странските компании и тука да го препродава овозможи една целосна збрка и нерегулиран простор во кој најмногу страдаат претприемачите. Во секојдневен контакт со претприемачите слушам различни изјави дека се чувствуват измамени.</p>
<p>Затоа <a href="http://www.mkhost.org">МКХост</a> и <a href="http://www.pretpriemac.com">Претприемач</a> започнуваат еден серијал на написи кои едноставно ќе се однесуваат на едукација на сегашните или потенцијалните претприемачи во однос на ова подрачје.</p>
<h2>1. Стабилност</h2>
<p>Стабилност на системот е една од најважните карактеристики што еден претприемач или еден мал бизнис има потреба од една хостинг компанија.</p>
<h3>Примери во однос на стабилноста:</h3>
<ul>
<li>Во моментот на одлука за купување Вашиот потенцијален купувач не може да пристапи до Вашата веб страна бидејќи серверот е паднат.</li>
<li>Во процесот на донесување на одлука за купување при анализа на бизнисите, потенцијалниот купувач не може да пристапи до производите и/или услугите кои Вие ги нудите бидејќи серверот е паднат.</li>
<li>Сакате да испратите/примите битна е-mail порака до/од вашиот бизнис партнер или да ги известите своите потрошувачи за ваш нов производ &#8211; но проблем со серверот / e-mail серверот.</li>
</ul>
<h2>2. Бризна</h2>
<p>Што се подразбира под брзина за еден мал бизнис кога станува збор за хостинг услуга?</p>
<p>Во денешно време со модерната технологија кај компјутерите и нивниот брз раст, човекот се навикнува на брзо извршување на работите на компјутерот. Нашето време станува драгоцено и потребна ни е секоја секунда од времето.</p>
<p>Брзината на серверот, односно брзината на отварање на вашата интернет презентација е многу важен фактор. Врз брзината влијаат повеќе работи, нормално прво ја земаме <strong>интернет конекцијата на посетителот на сајтот</strong>, каква конекција има, дали во моментот неговата конекција е зафатена со други интернет апликации и слично.</p>
<p>Важен фактор во брзината на сајтот е и <strong>локацијата на хостинг серверот</strong> како и неговите <strong>софтверски и хардверски перформанси</strong>.</p>
<div class="wp-caption alignleft" style="width: 410px"><img style="display: inline; margin-left: 0px; margin-right: 0px;" title="Хостинг Сервер" src="http://pretpriemac.s3.amazonaws.com/Server-Hosting.jpg" alt="Хостинг Сервер" width="400" height="250" align="left" /><p class="wp-caption-text">Хостинг Сервер</p></div>
<p><strong> Локација на серверот</strong>, мислиме на <a href="http://www.mkhost.org/blog/lokalen-hosting/">физичка локација каде точно е лоциран</a>. Под сервер зборуваме за компјутер, специфично наречен сервер затоа што се користи да опслужува корисници и не спаѓа во групата на персонални компјутери кои се користат само за лична употреба. Хостинг компанијата е таа каде што ги лоцира серверите физички. Серверот е нон стоп под интернет конекција како и струјно напојување со цел да има максимален uptime. Доколку серверот е физички и инфраструктурно поблиску до вас (до вашиот компјутер &#8211; вашата интернет конекција), тогаш побрзо ќе комуницира со вас и побрзо ќе ве опслужува. Доколку вие сте во Македонија и серверот е во Македонија, тогаш веројатноста да имате побрз пристап до него во споредба со некој посетител од Америка е многу поголема, затоа што Интернет конекцијата на посетителот од Америка е поврзана помеѓу повеќе провајдери и потребно е поголемо време за комуникација со серверот.</p>
<p>Одредени хостинг компании нудат сервери лоцирани само на една географска локација, додека други на повеќе, сепак клиентот треба да го има ова во предвид кога врши нарачка на одреден хостинг простор и да претпостави од каде ќе му се целните посетители (потенцијалните купувачи) на сајтот за да тие добијат побрз пристап до неговиот сајт и да ги претвори во идни купувачи. На пример, доколку Вашиот бизнис е насочен кон потрошувачи во Македонија најдобро е да изберете вашиот веб сајт да биде хостиран на сервери во Македонија.</p>
<p>Под <strong>софтверски перформанси на серверот</strong> се подразбира оперативниот систем, системските апликации, преоптеретеноста со податоци &#8230;</p>
<p>Под <strong>хардверски перформанси</strong> подразбираме брзина на процесорот, колку јадрен е процесорот, физички рам и хард диск простор на серверот &#8230;</p>
<h3>Пример за брзина:</h3>
<ul>
<li>Потенцијалниот купувач ја наоѓа Вашата веб страна бидејќи имате вложено огромен труд во SEO или пaк имате активна <a href="http://adwords.google.com">Google Adwords</a> кампања преку која доаѓа до вашиот веб сајт, но при отворање или разгледување на истата чека премногу време. Се нервира и едноставно го кликнува Х знакчето. Запрашајте се самите колку пати ви се случило да исклучите одреден веб сајт поради тоа што споро се отвара. Спороста ги нервира посетителите и тие налутени го исклчуваат сајтот. Ако му понудите на посетителот брз сајт кој што ќе се отвори веднаш кога ќе ја внесе URL адресата во пребарувачот тогаш тој го направил првиот чекор и дошол на вашиот сајт каде ќе може веднаш да почне да го бара тоа што му треба. Брзина на сајтот е основен предуслов за да го привлечете посетителот и да го претворите во ваш клиент како и да ужива при кликање на линковите во вашиот сајт и брзо скокање од еден на друг линк без чекања.</li>
</ul>
<h2>3. Доверливост</h2>
<p>Една хостинг компанија каде што ја хостирате Вашата бизнис веб страна може да има пристап до премногу податоци за Вашиот бизнис кои едноставно претставуваат индустриска тајна. Затоа доверливоста е уште една карактеристика која вие како претприемач ќе мора да ја побарате во една хостинг компанија.</p>
<h3>Неколку препораки:</h3>
<ul>
<li>Проверете колкав број на клиенти имаат?</li>
<li>Кои се клиентите на разгледуваната хостинг компанијата?</li>
<li>Колку време постои разгледуваната хостинг компанијата?</li>
<li>Дали има инвестирано во опрема во Македонија или едноставно само е реселер на странските компании?</li>
<li>Доколку е реселер на кои странски компании е реселер и каква е нивната репутација?</li>
</ul>
<h3>Пример со доверливост:</h3>
<ul>
<li>Доаѓа конкурентска компанија и му нуди на хостинг провајдерот тајно пари за да му ги даде информациите за бројот на посетители, географска локација на истите, најпосетувани страни со производи&#8230; Дали сакате овие информации да бидат во рацете на Вашите конкуренти? Ние не би сакале!</li>
</ul>
<h2>4. Техничка подршка</h2>
<p>Кога станува збор за технологијата често пати може да се случат различни непредвидени грешки кои можат да бидат катастрофални по Вашиот бизнис доколку не се реагира брзо. Затоа при изборот на хостинг компанија каде ќе биде хостирана Вашата веб страна внимавајте да има репутација на квалитетна техничка поддршка.</p>
<h3>Видови на техничка поддршка:</h3>
<ul>
<li>Најосновна поддршка преку <strong>емаил систем</strong> (испраќате емаил пример до: support@imenakompanijata.com)</li>
<li>Пософистицирана поддршка преку таканаречен <strong>тикет (ticket) систем</strong> (отворате ticket и целата комуникација се одвива преку овој ticket, предноста е тоа што имате преглед на сите ваши одговори, како и одговорите на членовите од техничката поддршка како и можноста да реплицирате преку веб &#8211; немора секогаш да праќате емаил порака. Исто така предност е и за членовите на техничкиот тим, може повеќе да ви помагаат и одговараат на ticket-от како и да го препратат до одреден оддел, ако сте го испратиле на погрешен).</li>
<li><strong>Телефонски контакт</strong> &#8211; ова е најкористен денешен начин на комуникација каде јасно и брзо може да се утврди тоа што се бара. Внимавајте многу хостинг компании не нудат телефонска поддршка, или пак некои нудат но не се секогаш достапни</li>
<li><strong>Поддршка преку социјални мрежи како и IM клиенти</strong>: SKYPE, MSN &#8230; многу клиенти бараат ваков тип на поддршка, затоа што кога сакат може да прашаат за нешто и да добијат веднаш одговор без да чекаат емаил &#8211; сепак кај поголеми хостинг компании ваквата поддршка се избегнува</li>
<li><strong>Техничка поддршка преку Live Chat</strong> &#8211; ова е диреткна комуникација на клиентот со некој оператор на сајтот на компанијата при што брзо и директно може да се поставуваат и одговараат прашања без комуникација преку емаил. Се заштедува на време и можност за поставување на повеќе прашања &#8211; хостинг компанијата треба да обезбеди вработени кои нон стоп ќе бидат на четот затоа што не се знае кога точно одреден посетител ќе дојде на сајтот на хостинг компанијата да побара помош</li>
</ul>
<h3>Пример со техничка подршка:</h3>
<ul>
<li>Се случува технички проблем кој доведува до пад на серверот каде е хостирана Вашата веб страна. Се јавувате на компанијата кај која имате закупено една ваква услуга, но едноставно не можете да ги добиете. Вашите потенцијални купувачи не можат да пристапат до Вашата веб страна иако донеле одлука да купат нешто.</li>
</ul>
<h2>5. Да не е фиктивна компанија?</h2>
<p>И секако иако последно, не и најмалку важно. Дали е тоа компанија која поминала низ правниот филтер во Македонија? Дали правниот систем на Македонија е валиден врз компанијата која Ви ги нуди хостинг услугите?</p>
<p>Постојат многу причини зошто го вклучивме и овој елемент кој Вие како претприемач би требало да го разгледате пред да донесете конечна одлука. Тука ќе наведеме неколку прашања:</p>
<ul>
<li>Доколку се случат непредвидени работи кого ќе тужите?</li>
<li>Вие сте бизнис – даночен обврзник, како ќе го вратите ДДВ-то?</li>
<li>Дали не го прекршувате законот?</li>
<li>Денес го има утре го нема – Дали ќе имате штета доколку сите податоци на серверот исчезнат?</li>
</ul>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mkhost.com.mk/blog/izbor-hosting-kompanija/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>SEO &#8211; Оптимизација за пребарувачи</title>
		<link>http://mkhost.com.mk/blog/seo-optimizacija-za-prebaruvaci/</link>
		<comments>http://mkhost.com.mk/blog/seo-optimizacija-za-prebaruvaci/#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 28 Jun 2010 05:36:25 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Иван Петрушевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[МКхост]]></category>
		<category><![CDATA[Маркетинг]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mkhost.org/blog/?p=164</guid>
		<description><![CDATA[Кога станува збор за веб презентација на еден бизнис или веб страна за било каква намена не може а да не се размислува за оптимизација за пребарувачи (SEO – Search Engine Optimization). Што претставува SEO? SEO не значи измама за да пребарувачот смета дека токму твојата веб страна треба да се појави меѓу првите кога [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fseo-optimizacija-za-prebaruvaci%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fseo-optimizacija-za-prebaruvaci%2F&amp;source=mkhost&amp;style=normal&amp;service=TinyURL.com" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p>Кога станува збор за веб презентација на еден бизнис или веб страна за било каква намена не може а да не се размислува за оптимизација за пребарувачи (SEO – Search Engine Optimization).</p>
<h2>Што претставува SEO?</h2>
<p>SEO не значи измама за да пребарувачот смета дека токму твојата веб страна треба да се појави меѓу првите кога некој пребарува за нешто на интернет. SEO едноставно значи да се прилагоди веб страната за да се обезбеди полесна достапност од страна на пребарувачите кои врз база на нивниот алгоритам ќе одлучат на кое место да ја покажат вашата веб страна (на пример, 1-во или 50-то место).</p>
<p>Накратко кога ќе се запрашаме што е SEO би можеле да го кажеме следново:</p>
<ul>
<li><strong>SEO претставува процес на      подобрување</strong>.      Значи наместо користење на процес на измама користиме процес на      подобрување на веб страната како полесно би била пронајдена од страна на      пребарувачите.</li>
<li><strong>Освен со број на посети SEO се      занимава и со квалитетот на тие посетители</strong>. Ова е многу значаен елемент особено за      еден претприемач и неговиот бизнис. Може да имаш огромен број на посети,      но едноставно тие доаѓаат и си одат. Нема конверзија, нема враќање,      процесот завршува тука.</li>
<li><strong>SEO се однесува на органскиот      сообраќај од пребарувачите</strong>. Тоа значи на оној дел за кој не се плаќа. Кога станува збор за      Google постојат две подрачја од екранот со резултати кои се неоргански      (платени реклами) додека останатиот најголем дел се однесува на оние      бесплатни резултати кои се добиваат со помош на SEO. Како што е прикажано      на сликата десниот дел (до 8 места има дозволен простор) се однесува на      приказ на резултати на оние кои му плаќаат на <a href="http://www.google.com/">Google</a> (<a href="https://adwords.google.com/">Google      Adwords</a>)      за да се појават тука. Постои уште едно подрачје кое се наоѓа веднаш над      органскиот дел каде исто така се прикажуваат резултати од платен      маркетинг, а не SEO.<br />
<a href="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/google-search-example.jpg"><img class="size-full wp-image-165 aligncenter" title="google-search-example" src="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/google-search-example.jpg" alt="Пребарување на Google" width="640" height="442" /></a></li>
</ul>
<h2>Три основни столбови на SEO процес</h2>
<p>Секој SEO процес се базира на три основни столбови:</p>
<h3>1. Анализа на клучни зборови.</h3>
<p>Овој столб има за цел да ги дефинирате клучните зборови за кои сакате Вашата веб страна да биде високо рангирана. Затоа спроведувате анализа преку која ќе дознаете што е тоа што се бара од страна на луѓето кога пребаруваат на интернетот (кој збор го впишуваат во полето за пребарување).</p>
<p>Во овој столб на еден SEO процес ќе треба:</p>
<ul>
<li>Да ги определите 5-6 збора поврзани со твојата веб страна или бизнис!</li>
<li>Да ги пронајдете најдобро рангираните веб страни за тие зборови.</li>
<li>Со помош на алатки како Google Keyword Suggestion Tool да пронајдете дополнителни зборови кои може да имаат влијание.</li>
<li>Да погледнете во аналитиката на Вашата веб страна за да видите кои се фрази го носат сообраќај.</li>
<li>Да ги класифицирате, селектирате и планирате користењето на тие зборови во натамошниот SEO процес.</li>
</ul>
<h3>2. Фактори за оптимизација на самата веб страна</h3>
<p>Овие фактори  се сите фактори и елементи на кои што вие имате директно влијание и се наоѓаат на Вашата веб страна. Нив слободно можете да ги менувате, едитирате или организирате, а во исто време имаат влијание на појава на вашата веб страна на резултатите на пребарувачите.</p>
<p>Главните фактори што спаѓаат во оваа столб на еден процес на SEO се следниве:</p>
<ul>
<li><strong>Насловна страна </strong><strong>(Title Tag)</strong> &#8211; она што се појавува на врвот на интернет пребарувачот кога посетуваме една веб страна.</li>
</ul>
<p style="text-align: center;"><a href="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/google-titletag-opis-primer.jpg"></a><a href="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/naslov-strana-primer.jpg"><img class="size-full wp-image-168 aligncenter" title="naslov-strana-primer" src="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/naslov-strana-primer.jpg" alt="Наслов на една страна" width="571" height="101" /></a></p>
<ul>
<li><strong>Клучни зборови и опис</strong> се елементите кои Вие ги наведувате на секоја веб страна, а кои за разлика од насловот не се директно видливи за посетителот на веб страната, но се користат од страна на пребарувачите за да ја најдат и да препознаат за што се однесува Вашата веб страна.</li>
</ul>
<p><a href="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/google-titletag-opis-primer.jpg"><img class="aligncenter size-full wp-image-166" title="google-titletag-opis-primer" src="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/google-titletag-opis-primer.jpg" alt="Насловни тагови" width="598" height="177" /></a></p>
<ul>
<li><strong>Поднаслови </strong><strong>(h1, h2, h3 … Tags)</strong>. Важноста во определување на релевантноста на Вашата веб страна во однос на некој збор кој се пребарува за да се појави на резултатите на пребарувачот се движи од 1 нагоре. Ова значи дека поднасловот означен како h1 е поважен од поднасловот означен како h2 и h2 e поважен од h3 итн.</li>
</ul>
<p><a href="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/koristenje-tagovi.jpg"><img class="aligncenter size-full wp-image-167" title="koristenje-tagovi" src="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/koristenje-tagovi.jpg" alt="Користење на тагови" width="574" height="283" /></a></p>
<ul>
<li><strong>Густина на клучните зборови кои се користат во содржината.</strong> Густина на зборови претставува зачестеност на појава на еден збор во содржината на веб страната. На пример ако имаме текст кој содржи 100 збора и нашиот клучен збор се повторува 2 пати тоа значи дека густината ќе биде 2% (2/100). Не значи дека ако ја зголемите густината дека ќе имате подобро рангирање.</li>
<li><strong>Слики. </strong>Пребарувачот гледа дека има некоја слика но, не знае што е на таа слика. Но има начин на кој што пребарувачот ќе може да знае и да ја прочита текстуалната замена на сликата. Тоа се т.н. alt tags. Така да доколку во кодот за сликата имате alt tags Вашата слика ќе има и текстуално значење во очите на пребарувачите.</li>
</ul>
<p>Ова се основните, но не и единствените фактори кои спаѓаат во овој столб на еден SEO процес.</p>
<h3>3.  Off Page SEO фактори</h3>
<p>Основата на овој столб е да имате повеќе влезни линкови со подобар квалитет за да имате подобро рангирање на страната со резултати на пребарувачите.</p>
<p>Ова значи додека првиот столб се концентрираше на релевантноста на Вашата содржина во однос на клучните зборови од првиот столб, третиот столб се концентрира на репутацијата на Вашат веб страна во однос на тие клучни зборови. На релевантноста имате директно влијание, но на репутацијата имате многу помало влијание лично вие.</p>
<p>Следниве фактори влијаат на овој процес:</p>
<ul>
<li><strong>Линкови од страни со висок авторитет</strong>. Ова се линкови од веб страни со висок авторитет во очите на пребарувачите. Ова се веб страни кои имаат висок Page Rank. Линкови кои доаѓат од веб страни со поголем PR кој се движи од 0 до 10 ќе биде повреден за рангирањето на Вашата веб страна.</li>
<li><strong>Anchor Text. </strong>Anchor Text претставува текст на кој е поставен хиперлинк. На пример, страна А поставува линк до Вашата страна а текстот е Кликни тука или Име на ваш бизнис или пак Ваш клучен збор. Овој текст треба да биде прилагоден согласно Вашиот клучен збор.</li>
<li><strong>Линкови кон специфична веб страна.</strong> Вие не можете за 100 зборови една веб страна да ја оптимизирате за пребарувачите. Затоа, и се очекува да имате повеќе веб страни оптимизирани за различни зборови.</li>
</ul>
<p>Гостински пост на М-р. Драган Шутевски &#8211; <a title="Претприемач - Научи нешто повеќе за претприемаштво" href="http://www.pretpriemac.com/" target="_blank">http://www.pretpriemac.com/</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mkhost.com.mk/blog/seo-optimizacija-za-prebaruvaci/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Летна шема 2010 со МКхост 20% попуст</title>
		<link>http://mkhost.com.mk/blog/letnashema-2010-so-mkhost/</link>
		<comments>http://mkhost.com.mk/blog/letnashema-2010-so-mkhost/#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 07 Jun 2010 16:12:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Иван Петрушевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Маркетинг]]></category>
		<category><![CDATA[Новости]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mkhost.org/blog/?p=150</guid>
		<description><![CDATA[Попуст од 20% на сите услуги на МКхост. Внесете го кодот за промоции: letnashema при нарачка на услугите. Уживајте во летото 2010, гледајте фудбал, сончајте се, а кога ќе ви затреба да ги објавите вашите слики на блог, може да закупите домен со ваше име (Пример: ime.mk) заедно со хостинг простор и да ги објавите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fletnashema-2010-so-mkhost%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fletnashema-2010-so-mkhost%2F&amp;source=mkhost&amp;style=normal&amp;service=TinyURL.com" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<p><a href="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/MKhost-LetnaShema2010.jpg"><img class="size-full wp-image-151 alignnone" title="МКхост - Летна шема 2010" src="http://www.mkhost.org/blog/wp-content/uploads/2010/06/MKhost-LetnaShema2010.jpg" alt="20% попуст на сите услуги на МКхост" width="604" height="403" /></a><strong> </strong></p>
<p><strong>Попуст од 20%</strong> на сите услуги на МКхост. Внесете го кодот за промоции: <span style="color: #ff0000;"><strong>letnashema </strong></span>при нарачка на услугите.</p>
<p>Уживајте во летото 2010, гледајте фудбал, сончајте се, а кога ќе ви затреба да ги објавите вашите слики на <a title="Блог на сопствена платформа" href="http://www.mkhost.org/blog/kako-i-zosto-do-sopstvena-platforma-hosting-i-sajt/" target="_blank">блог</a>, може да закупите домен со ваше име (Пример: ime.mk) заедно со хостинг простор и да ги објавите вашите доживувања на блогот <img src='http://mkhost.com.mk/blog/wp-includes/images/smilies/icon_wink.gif' alt=';)' class='wp-smiley' />  .</p>
<p>Можеби сакате да отворите ваша сопствена веб страна за објавување на вашиот омилен тим од Светското првенство во фудбал 2010?</p>
<p>Сепак, тука сме и работиме за вас нон стоп нудејќи попуст за нашите услуги. Не заборавајте МКхост има <a title="Хостинг во Македонија" href="http://www.mkhost.org/blog/lokalen-hosting/" target="_blank">сервери во Македонија</a> како и стандардните во USA.</p>
<p>Сакате да си го зафатите вашето име со <a title="Регистрација на .mk домени" href="http://www.mkhost.org/blog/registracija-mk-domeni/" target="_blank">регистрација на .mk домен</a>? Регистрирајте .mk домен за само 799 денари за една година со попустот.</p>
<p>Доколку ви е потребен <a title="Веб дизајн услуги на МКхост" href="http://mkhost.org/webdesign" target="_blank">веб дизајн</a>, изработка на лого, редизајн или било каква дизајн услуга, може да побарате соодветна услуга на следниот линк и да добиете одговор од нашиот дизајнерски тим кој секогаш е спремен да ги задоволи вашите дизајн потреби.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mkhost.com.mk/blog/letnashema-2010-so-mkhost/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Стартува веб дизајн предизвикот на IT.com.mk и МкХост</title>
		<link>http://mkhost.com.mk/blog/web-design-predizvik-it-com-mk/</link>
		<comments>http://mkhost.com.mk/blog/web-design-predizvik-it-com-mk/#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 21 May 2010 18:56:50 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Иван Петрушевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[МКхост]]></category>
		<category><![CDATA[Новости]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mkhost.org/blog/?p=146</guid>
		<description><![CDATA[Дали мислите дека сте добар веб дизајнер? Имате вештини? Тогаш покажете го вашето дело и дозволете другите да ве оценат! Со цел да ги промовира дизајнерите од Македонија, IT.com.mk во соработка со Mk Host стартува натпреварување за најдобар и најинтересен веб дизајн. Победникот ќе ја добие книгата Smashing Book + 1 година 5.000 MB хостинг [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div class="tweetmeme_button" style="float: right; margin-left: 10px;">
			<a href="http://api.tweetmeme.com/share?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fweb-design-predizvik-it-com-mk%2F"><br />
				<img src="http://api.tweetmeme.com/imagebutton.gif?url=http%3A%2F%2Fmkhost.com.mk%2Fblog%2Fweb-design-predizvik-it-com-mk%2F&amp;source=mkhost&amp;style=normal&amp;service=TinyURL.com" height="61" width="50" /><br />
			</a>
		</div>
<div>
<div id="frontlistslika"><img src="http://it.com.mk/wp-content/themes/itcommk/scripts/timthumb.php?src=//wp-content/uploads/2010/05/vebvdizajnchallenge.jpg&amp;w=450&amp;h=&amp;zc=0&amp;q=100" alt="Стартува веб дизајн предизвикот на IT.com.mk и Мк Хост" /></div>
<p>Дали мислите дека сте добар веб дизајнер? Имате вештини? Тогаш  покажете го вашето дело и дозволете другите да ве оценат! Со цел да ги  промовира дизајнерите од Македонија, IT.com.mk во соработка со <a href="http://www.mkhost.com.mk/" target="_blank">Mk Host</a> стартува  натпреварување за најдобар и најинтересен веб дизајн.</p>
<p>Победникот ќе ја добие книгата <a href="http://shop.smashingmagazine.com/smashing-book-intl.html" target="_blank">Smashing Book</a> + 1 година 5.000  MB хостинг од Мк Хост + IT.com.mk маица.<br />
Второто место ќе добие IT.com.mk маица + .mk домен + 500 МБ хостинг.<br />
Третото место ќе добие IT.com.mk + Мк Хост маица.</p>
<p>Првата фаза од натпреварот е постирањето на вашиот веб дизајн. Moже  да биде веќе постоечка веб сајт или скица на веб сајт. Скицата треба да  има барем уште една две страни покрај почетната. Скицата треба да биде  реална и практична, да не е сф дизајн. Добро е со скицата да има и  кратко објаснување за функционалност на веб сајтот. Секој дизајнер може  да прати само една дело, односно слики од делото,  по можност линк или  кратко објаснување за функционалноста на скиците.</p>
<p>Вашите дела можете да ги постирате во <a href="http://it.com.mk/forum/showthread.php?p=189081#post189081" target="_blank">следнава тема на форумот</a>. <strong>Рокот за постирање  е до 15 јуни.</strong></p>
<p>Потоа од 15 до 30 јуни следи гласањето. Најдобриот веб дизајн ќе биде  одберен според гласови од членовите на форумот и според жирито  <em>(жирито  е составено од администрацијата на IT.com.mk)</em>.</p>
<p>При оценувањето ќе се гледа оригиналноста, естетиката како и  практичноста на сајтот. Сајтот мора да има интеракција со друштвените  мрежи.</p>
<p>По гласањето ќе следи и прогласувањето на најдобриот дизајн.</p>
</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mkhost.com.mk/blog/web-design-predizvik-it-com-mk/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
